Читај ми!

Које странке су за увођење санкција Русији – хоће ли последњу реч имати грађани на референдуму

Србија мора да се одлучи на чијој страни жели да буде, понавља председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у интервјуу аустријским дневницима. Каже и да Унија жели Србију уз себе, али да су им за то потребни јасни докази да дели вредности заједнице. Већ 118 дана, колико траје рат у Украјини, трају и притисци Брисела да Србија усклади спољну политику са Европском унијом и уведе санкције Русији. Паралелно Београду из Москве стижу поруке да остане пријатељска земља.

Најновија коцка у компликованом дипломатском мозаику – посета канцелара Немачке Србији. Током недавне посете немачког канцелара Београду, председник Александар Вучић је рекао да је Олаф Шолц "на веома децидан, јасан и оштар начин тражио да се Србија прикључи санкцијама против Руске Федерације".

"Ја сам говорио о нашој позицији, о специфичности ситуације око Косова и Метохије, енергетици и традиционалном односу са Русијом. Говорили смо о предстојећој зими, указао сам му на све тешкоће и проблеме са којима се ми већ данас суочавамо", навео је тада Вучић.

И док се чека нови сазив парламента чини се да је питање да ли Србија треба да уведе санкције Русији поделило будуће посланике, барем оне у опозицији. Можда је то и један од разлога распада најјаче, сада већ бивше опозиционе коалиције – Уједињени за победу Србије.

Лидер демократа Зоран Лутовац није се либио у кампањи да јасно износи став да је та странка за увођење санкција. Не тако гласно током кампање, гласније после затварања биралишта, исти став заступа и ССП.

Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас сматра да Србија не може да буде једина европска држава која није увела рестриктивне мере Русији.

"То што сам ја, као и већина вас, против санкција јер знамо на личном примеру ко од њих највише страда, у овој ситуацији не може да буде аргумент. Не можемо се одвајати од свих наших комшија, јер ће последице бити катастрофалне", рекао је Ђилас пре неколико дана.

Народна странка: Шта се добија, а шта губи

А Народна странка тражи да власт, како кажу, јасно предочи шта Србија губи, а шта добија увођењем санкција.

"Изгубићемо повољну цену гаса и енергетску стабилност, такође ћемо изгубити тржиште за пољопривредне производе, вероватно вето које имамо у Савету безбедности по питању интегритета Србије и Косова и Метохије. С друге стране, треба да знамо шта је то што је претња или што губимо уколико не уведемо санкције са аспекта западних сила, односно шта је то што су шансе и шта је то што су претње Србије уколико Србија уведе санкције, односно не уведе санкције", каже Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке.

Зелено-лева коалиција од почетка рата заступа исту тезу – што пре треба ускладити спољну политику са политиком Европске уније.

"Ја мислим да те санкције треба да буду, у ствари, рестриктивне мере против људи који доносе одлуке да се уђе у рат, не нешто што треба да погађа људе, обичне људе, спортисте или културне раднике, и у складу с тим треба и рећи", наводи Радомир Лазовић из "Не давимо Београд".

ДСС: За сукоб добрим делом криве САД

На десном центру опозиција је и током кампање, али и после гласања, слала исте поруке бирачима. Заветници, Покрет Двери и ДСС Милоша Јовановића против су санкција.

"Ово је сукоб Русије и Украјине, али заправо је сукоб НАТО-а и Русије који је добрим делом изазван ја мислим неодговорним понашањем САД и потпуно је јасно из наше перспективе пошто је и даље тако и те чињенице се нису промениле да у том сукобу ми треба да останемо по страни, не да уводимо санкције Руској Федерацији. Мислим да ни осуда није била примерена у том тренутку и да просто сарађујемо са свима у обостраном интересу и да некако уређујемо ту нашу кућу у тим компликованим геополитичким околностима", наглашава Милош Јовановић из Демократске странке Србије.

Какав је став СНС-а и СПС-а

Може се очекивати и да Савез војвођанских Мађара не би гласао за санкције. У владајућем блоку политику о неувођењу санкција, претпоставља се, следиће посланици СНС-а и СПС-а.

"Србија се политички јасно одредила и заузела најхрабрији приступ и најпринципијелнији став по питању рата у Украјини, у складу с принципима међународног права", истиче премијерка Ана Брнабић.

"Ми смо сагласни са тим ставом. То је наш заједнички став власти, утврђен на седници Савета за националну безбедност", поручује Ивица Дачић.

Када се подвуче црта на основу изнетих ставова у новом сазиву парламента, тек 46 посланика би било за увођене санкција Русији. Одлука о томе је свакако у надлежности Парламента и Владе, али није искључено да буде и свих грађана јер, како је недавно изјавила премијерка техничке владе, измењени Закон о референдуму олакшава могућност да се и грађани питају.