Око специјал: Неутралност Србије и украјинска криза

Најављена па отказана посета руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова и очекивана посета немачког канцелара Олафа Шолца у петак, 10. јуна, а у оквиру његове балканске турнеје, ужарили су спољну политику Србије. Билатерални односи држава, иако од великог значаја за Србију, били су у другом плану у односу на глобалну политику и чињеницу да ни ЕУ ни САД нису на долазак Лаврова у Београд гледали равнодушно.

Званични Београд поручује да ће истрајати на војној и политичкој неутралности укључујући и однос према рату у Украјини, али се поставља питање како други гледају на ту неутралност и колика је цена таквог става.

Љиљана Смајловић, колумниста "Недељника", рекла је у специјалном издању емисије "Око" да је у недељу изгледало да ће нам се небо сручити ако шеф руске дипломатије Сергеј Лавров дође у Србију, а одједном он не долази, а Олаф Шолц је обећао и пре сазнања да Лавров не долази да ће сигурно доћи.

"Ово је све можда изгледало драматичније него што јесте, али се добро завршило за неутралност Србије", истакла је Смајловићева.

Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој и Великој Британији, прибојава се да ће неутралност Србије сада бити под већом лупом посебно са Запада, а то ћемо видети и током посете Шолца, који ће имати две поруке: једну позитивну као подршка интеграцијама Србије у ЕУ, али са друге стране ће се вршити снажан притисак што се тиче наше спољне политике.

"Ми смо војно неутрални, али политички смо опредељени за ЕУ", напоменуо је Прибићевић и додао да је нама веома битно да задржимо добре односе са Русијом и Кином, али чланство у ЕУ је за нас кључна ствар", сматра Прибићевић.

На питање како му се чини тест неутралности Србије, Александар Животић, историчар и професор Филозофског факултета у Београду, истакао је да ово није био тест неутралности већ је тест тренутног позиционирања и односа према оним актуелним спољнополитичким изазовима.

"Што се тиче неутралности, то питање је много другачије и комплексније и оно има своје амплитуде, али у овом случају убеђен сам да је везано за један конкретан тренутак, за једну позицију која је била на тесту, тај тест је прошао, али само на првом степенику, а већ следећи нас чека у наредних неколико дана", оценио је Животић и додао да је "испит недовршен", да до посете није дошло, али је јасно перципирано да се посета није десила из политичко-техничких разлога.

Истиче да сада долази Шолц и да је то други део испита који ће бити од кључне важности.

Када је реч о томе колико се о отказивању посете Лаврова говорило у немачким медијима, Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, каже да се о томе није превише говорило.

"У немачкој влади, али и код Зелених, постоји сагласност да Србију не треба превише притискасти и да су европске интеграције као вид увођења стабилности на Западном Балкану, кроз Србију и питање БиХ и Косова, значајније у овом моменту него да ли је Србија увела санкције Русији. Притисци ће постојати, али док Београд буде певао 'Оду радости', они ће бити постепени", истакао је Радичевић.

Смајловићева се надовезала да ће Шолц, који је под великим притиском не само немачке штампе већ и Аналене Бербок и Американаца и Украјине, овде у једном делу бити врло оштар и биће му задовољство да дође у Београд и да неког притиска.

Радичевић напомиње да се овим Шолц бори да докаже да покушава да изгура руски утицај са Балкана.

Колумнисткиња "Недељника" је рекла да се неким земљама толерише неутралност, а да Американци у овом тренутку више врше притисак на Олафа Шолца него на Београд.

"Када читате немачке медије, Шолц је најомраженија личност, а најомињенија је украјински амбасадор у Берлину", напоменуо је Радичевић.

Европски пут Србије и однос према Русији

Прибићевић напомиње да Србија није тако мала ни по броју становника и велика је по површини и у том смислу не мисли да ће је директно условљавати, али ће се вршити притисак корак по корак.

"Уз притисак који иде, увек се води рачуна да се не изгуби Србија. Ми не можемо бити савезник са оним ко је 5.000 километара далеко, ми смо на овој територији. Највећи неуспех ЕУ је што Србија већ 10 година није члан", истакао је бивши амбасадор Србије у Немачкој и Великој Британији.

На питање да ли се Србија може позивати на Турску, Александар Животић је рекао да значај Турске делом за Европу и за НАТО и значај Србије није исти, јер те две земље нису исте величине, истог потенцијала, а да не говоримо о демографији, економији и положају.

"Турска претендује да води самосталну политику, као регионална сила, која је још пре 15 година профилисала спољнополитички пут у народном периоду, где се јасно говорило међу њиховим интелектуалцима, дипломатама и политичарима да је питање ЕУ врло далеко и да о томе не треба размишљати на начин императивног карактера, али да се Турска мора оријентисати ка такозваном природном окружењу, ка тој стратегијској дубини и ту су јасно дефинисани ти региони – Балкан, Црноморки регион са Закавказјем и трећи регион је Блиски исток. Турска делује у том правцу", рекао је Животић и додао да промиче деловање Турске у Сирији.

Према његовим речима, Турска јесте заузела једну крајње специфичну позицију у овој кризи, она држи неколико отворених врата и према Русији и према Украјини и према партнерима у НАТО-у и према Европи, али се оштро сукобљава када су у питању њени интереси са Русијом на простору Сирије, на другој страни она је један од највећих извозника наоружања Украјини, а заинтересована је за увоз руских енергената и жита.

"Друга ствар је покушај турског посредовања, везаног за експорт из украјинских лука. Турска се намеће као један од преговарача, а можда и један од будућих гараната. Ових дана у ту игру улази у Грчка. Да ли ће то бити земље које ће гарантовати безбедност пловидбе? Оне су за то способне, турска морнарица је јача од руске, Турци су много улагали на том плану", истакао је Животић.

О украјинском фронту 

Професор Животић каже да је украјински фронт почео да се стабилизује почетком априла, када је било јасно да Руси неће ићи на Кијев и да неће бити толико заинтересовани за Харков, а на простору Луганске и Доњецке области се одустало од операција које би се шириле, сада су се определили на спорије и стабилније напредовање – Севернодоњецк је град који прелази "из руке у руку".

Кључно у бици за Донбас, како каже, може бити питање Славјанска, он се налази на кључној траси, руска страна покушава да се пробије ка њему, а Украјинци покушавају да то задрже.

Оценио је да географија на том простору игра велику улогу.

Смајловићева је истакла да преговора нема, Зеленски каже да неће да преговара, а Руси кажу да хоће да разговарају о свему осим о Луганску, Доњецку, Криму.

"На Западу се води полемика, у којој Макрон каже: немојмо да понизимо Русију, дајте да се врати на неки 'стату кво', али има оних који кажу да нема говора о томе", напоменула је Смајловићева.

Прибићевић се надовезао речима да што дуже ово траје, то је за Србију ово тежа ситуација и посебно брине што се не воде преговори.

"Бојим се да ће са оваквим развојем на терену разумевање нестати и наш простор се сужава. Једна врста изолације за нас би била опасна. Стално морамо да гледамо где се ми налазимо. Налазимо се у Европи", истакао је Прибићевић.

Смајловићева очекује већи притисак на нас уколико буде лоша ситуација на терену, лоша ситуација за Украјину, односно ако Русија консолидује Донбас, онда очекује нервозу и према Србији.

"Наша позиција ће се савим извесно компликовати зато што ће операције потрајати јер се крај не види у овом тренутку. Што дуже ово буде трајало, ми ћемо имати већи проблем", оценио је Животић и напоменуо да и нека врста замрзнутог конфликта иде на нашу штету.

Прибићевић је додао да ће велики утицај за даљи ток имати и избори за Амерички конгрес у новембру.

О посети Шолца 

Радичевић је истакао да када је реч о предстојећој посети Олафа Шолца, биће речи о БиХ, да је за Немце веома значајно да пацификују Милорада Додика и да им је то можда важније од Косова.

Дипломата Прибићевић напомиње да ће бити два-три важна аспекта те посете – нијанса између Берлина и Париза и економска сарадња Србије и Немачке.

Када је реч о Шолцовој посети, и Животић истиче да је питање БиХ изузетно важно, питање Републике Српске, које је важно и за руску страну, која то не крије већ месецима.

Прибићевић истиче да би посебно обратио пажњу на економски аспект посете.

"Очекујем да ће Шолц бити оштрији него у Берлину", закључила је Смајловићева.