Прави и погрешан пут – како Србија чита поруке америчког амбасадора

Када се Кристофер Хил после две деценије вратио у Београд, недвосмилено је поручио: више ће слушати него говорити. У интервјуу за Политику осврће се баш на ту изјаву, да је стварно тако и мислио. Али после непуна два месеца у Србији, ипак, говори.

"Не постоји бољи начин да се опише Србија, него да се каже да је то европска земља. За разлику од прошлости кад се у Србији мислило да постоји трећи пут, да Србија није ни Исток ни Запад, да је некако посебна, да иде својим путем, сад већина Срба мисли да постоје прави пут и погрешан пут, и жели да изабере прави пут. У животу морате да правите изборе, и ово је такав тренутак. Постоји само један пут, и то је Запад, то је ЕУ", сматра Хил.

Односе на релацији Вашингтон–Београд од 2000. године резимира и министар унутрашњих послова Александар Вулин, и то у одговору на став амбасадора САД.

"Србија ће ићи својим путем, а амбасадор нека управља онима који му то допуштају. Србија је слободна и успешна земља и не треба да се опредељује ни за кога, осим за себе. Не тражите на силу да се Срби определе, можете бити повређени нашим избором", поручује Вулин.

Санкције Русији као квалификације за наредну фазу интеграција

Дипломате изјаву амбасадора САД стављају у контекст рата у Украјини.

Осим што поруке читају као наглашено ангажовање Вашингтона, не могу, кажу, да пренебрегну ни Брисел и Берлин.

Још већу динамику према целом региону, посебно према Србији, очекују од јуна, а на крају шестомесечног француског председавања Унији.

Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић каже да остаје притисак да се Србија прикључи санкцијама Русији, да се на тај начин квалификује за наредну фазу, да се по том основу отвори кластер у јуну.

"На тој линији треба разумети и ове све посете и деловања која смо имали, али и оно што нас чека у наредном периоду", сматра Миливојевић.

Цена гаса након разговора Вучића и Путина

Кристофер Хил се осврће и на енергетску политику Србије. Сматра да није у српском интересу да буде толико енергетски зависна од Русије.

По којој цени ће Србија куповати гас од Русије и које количине од 1. јуна, требало би да знамо више средином недеље након телефонског разговора председника Србије и Русије, Александра Вучића и Владимира Путина.

"Не доводимо у питање наше односе са Русијом, и ниво пријатељских односа и нашег стратешког интереса у односима са Русијом. Верујем да ће се то одразити у разговорима и да руска страна све то има у виду и да то поштује. Без обзира шта ко мисли и без обзира на притиске везано за санкције и наш однос са Русијом и другим земљама, наш главни мотив у државном понашању је државни национални интерес, а гас је један од кључних интереса, уз Косову и Метохију", каже Миливојевић.

Актуелни десетогодишњи аранжман, по којем смо хиљаду кубика плаћали 270 долара, истиче 31. маја.