Резултати избора и формирање институција на чекању – да ли је политички разлог најважнији

Александар Вучић би заклетву за други председнички мандат могао да положи, како је најавио, 31. маја. Иако не без трзавица, београдски одборници, у клупе би требало да седну до 12. јуна. У наредном сазиву Скупштине града, и званично, листе СНС-а и СПС-а имаће 56 мандата, опозиционе странке 54. Оно што се после 40 дана не зна, јесте како ће тачно изгледати републички парламент. Извесније - тек када се заврше процедуре око жалби на поновљено гласање у Великом Трновцу.

Бојан Клачар из ЦЕСИД-а каже да је најоптимистичнији сценарио да Управни суд прихвати жалбу албанске коалиције и да се у том случају коначни резултати добију почетком следеће недеље.

"Ако би се то десило, онда бисмо ми током јуна добили Скупштину и до краја лета бисмо вероватно добили Владу. Међутим, уколико Управни суд одбаци жалбу, то значи да ће се одржати нови избори следећег викенда, иза тих нових избора опет свака политичка странка има могућност да уложи захтев. У једном сценарију добићемо вероватно Скупштину у јуну. У другом сценарију, врло вероватно је да је Скупштина у јулу, што значи да је Влада у том другом сценарију тек негде у септембру или октобру", објашњава Клачар.

Шта се десило у Великом Трновцу код Бујановца? Борба око једног мандата коалиције Албанаца долине и СПС-а. На том гласачком месту РИК је наложио понављање избора по други пут, након жалбе социјалиста.

Најпре је Општинска изборна комисија у Бујановцу одбила њихову жалбу, али је РИК као другостепени орган усвојио.

Душан Вучићевић са Факултета политичких наука каже да су на изборима учествовале две албанске листе и да је то један од разлога зашто Албанци нису освојили тај мандат који обично успевају.

"Да су они заједно наступали, они би сигурно имали тај један мандат. Интересантно је да на поновљеним изборима практично све гласове осим два осваја само једна изборна листа, да ова друга није освојила ниједан и то шаље неку врсту сумње. Просто је немогуће да су сви Албанци у Великом Трновцу гласали само за једну албанску листу и вероватно се СПС с правом жали на то како су се избори тамо завршили", напомиње Вучићевић.

Дужи рокови, локалне изборне комисије и политички разлози

А троструко дужи рокови за приговоре и одлучивање о њима по новим изборним законима пролонгирали су и формирање институција.

И не само то. Три месеца пред изборе уведен је нови степен одлучивања - локалне изборне комисије. Можда и најважнији, јесте политички разлог.

"Просто постоји велика поларизација и велика конфронтација између политичких странака и чини се да сви до максимума користе оне законске могућности које им стоје на располагању и веома су мале могућости да се направе било које врсте политичког компромиса", оцењује Клачар.

Вучићевић сматра да су рокови били кратки и прекратки, да су онемогућавали пре свега грађанима да се жале да им је изборно право повређено и да онда самим тим добију заштиту.

"Они су сада дужи. То наравно не значи да и општинска и РИК морају да користе све време које им је на располагању. Оне користе тих 72 сата. Да они раде брже и резултати би стигли раније", каже Вучићевић.

Рокови после коначних резултата избора за посланике

Десет дана од проглашења коначних резултата, РИК додељује мандате кандидатима за народне посланике по редоследу на изборној листи.

Прву седницу Скупштине заказује председник из претходног сазива, најкасније 30 дана од објављивања коначних резултата избора.

Рок за формирање Владе је 90 дана од конституисања Скупштине.