Води ли пут у Брисел преко Берлина - питање КиМ у фокусу

Да ли Немачка преузима кормило у дијалогу Београда и Приштине, како да читамо поруке немачког канцелара Олафа Шолца о Косову, у емисији Четвртком у 9 говорили су некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић, некадашњи дописник из Берлина и Бона Мирослав Стојановић и Миша Ђурковић из Института за европске студије.

Професор Висковић каже да није изненађен што је Берлин, након дужег застоја, био место сусрета Александра Вучића и Аљбина Куртија, али да није очекивао да ће то бити централна тема, с обзиром на рат у Украјини.

Додао је да су Немци, по питању КиМ, већ дуго ангажовани, иако Немачка није могла, због других проблема, све време да се бави нама и овим регионом.

"Стално смо морали водити рачуна о том захтеву о постојању свеобухватног правнообавезујућег споразума", подсетио је Висковић.

Новинар Мирослав Стојановић сматра да је ова тема изнуђена, наводећи да је из канцеларије најављено да ће прва тема састанка бити рат у Украјини, друга билатерални односи, а да је тек трећа тема балканско подручје.

"Ово је ускочило на неки начин и почела је за нас важна тема, није била важна Шолцу али се уклопило у оно што је немачка оријентација, која је изричита да Немачка инсистира по сваку цену да Косово добије суверенитет", рекао је Стојановић.

Сматра да је ово био потез и да се помогне Мирославу Лајчаку, јер је дијалог, истакао је, "потпуно зачепљен". Додаје и да се "бије косовкси бој" између великих сила, наводећи укључивање САД у дешавања на КиМ.

Миша Ђурковић сматра да је за положај Немачке важно сагледати америчке интересе, а то је, тврди, да се "Немци милитаризују и крену ка Москви".

"Немачка је прихватила правац који дефинише Америка", рекао је Ђурковић.

Напоменуо је да је Немачка данас више окренута Украјини, а да је успут хтела да покаже да ће се делимично бавити Балканом

"Експлицитно је речено да ће Шолцов кабинет да се бави нама, а не Аналена Бербок. До сада Шолц не ради оно што се веровало да ће очувати континуитет политике Ангеле Меркел", рекао је Ђурковић.

Коментаришући потезе немачког премијера Шолца на међународном плану, професор Висковић је рекао да је он показао да спада у ред храбрих и рационалних људи - иако је на неки начин технократа, али никако није слаб политичар.

"Још увек нема на међународном плану тај углед, утисак који оставља неко ко је дуго година присутан као Меркелова у име једне велике земље, снажне силе у Европи", рекао је Висковић и напоменуо да ни Ангела Меркел није одмах имала такав углед.

Говорећи о бављењу питањем КиМ у Берлину, Висковић је истакао да се Шолц овим профилише и као политичар на међународном плану.

"Измештање у канцеларат показује да је велика пажња у овом тренутку посвећена нама", рекао је Висковић и додао да за нас то није лоше.

О Вашингтонском споразуму 

Што се тиче намере Приштине да аплицира за чланство у Савету Европе, новинар Мирослав Стојановић истиче да је реч о нереалном захтеву.

"Они тиме одржавају неку врсту температуре, да су ту, без обзира на то која је међународна организација - да вам се отворе врата", рекао је Стојановић и додао да је споразум потписан у Вашингтону, према којем би Приштина требало да одустане од таквих намера, стављен ад акта.

С друге стране, Ђурковић истиче да је реч о константном притиску на Србију, који ће, како каже, ићи све више.

"Једино што Америку занима је паковање у НАТО и притисци на Србију да уведе санкције Русији и да 'не седи на две столице'", каже Ђурковић.

"Вашингтонски споразум је једна врста шведског стола, из њега је свако узео шта му одговара", рекао је Висковић, уз напомену да не сматра да су САД ставиле под контролу европске земље, те да Европа одбија да се томе повинује.

Акценат на евроинтеграцијама Западног Балкана

Миша Ђурковић истиче да је све што се сада дешава у Европи пораз европске политике коју је, између осталог, водила и Ангела Меркел, за време чија власти је у Украјини избегнут рат 2014. године и направљен Мински споразум.

Гости емисије говорили су и о немачким интересима у Републици Српској, а Ђурашковић истиче да је за Србију опасан дискурс који је кренуо првог дана рата - да ће Путин преко Срба и Србије запалити Балкан.

Упитан зашто наши политичари сваки пут морају да истичу да подржавају Дејтон, професор Висковић је рекао да различито гледамо на неке ствар ми, а различито они. Као пример, навео је то што српски члан Председништва БиХ Милорад Додик присуствује приказу наоружања у Србији.

"У дипломатији не можете очекивати да једна страна јасно, без икаквих резерви изнесе своје циљеве. Потез који нама изгеда логичан, њима је нелогичан", рекао је Висковић и истакао је значај тога што је високи представник у БиХ Немац.

И новинар Стојановић напомиње да је ово подручје стратешки интерес Немачке, те да је то поновила и Анабела Бербок када је била у Београду.

"Издвојили су два човека за изасланике за Балкан... Та битка за овај простор постоји - никада није било толико изасланика, Американци имају своје, Велика Британија, Немци имају два", напоменуо је Стојановић.

"Интерес за ово подручје постоји зато што иде та фама да је то руска интересна сфера а да су епицентар РС и Србија. Због тога је анатемисање свих који су на тој линији веома јако, јер све што је руско је инквизицијски на нишану", рекао је Стојановић.

Мала шаргарепа 

Говорећи о сигналима и Шолца, али и Макрона, да Западни Балкан има европску перспективу, али да у овим условима ЕУ није спремна за проширење - гости напомињу да је реч о малој шаргарепи на дугачком штапу.

"Први искорак, покушај да се бар гарантује јасна перспектива. Али увек се може наћи изговор да Европа није спремна и да ми нисмо спремни, и једна и друга теза су основане", рекао је Висковић додавши да је то компеназација за тешке ствари што Србија треба да предузме.

Миша Ђурковић процес евроинтеграције види као оквир за стална условљавања.

Интереси VS Европски став 

Што се тиче усклађивања са европском политиком, Висковић је навео да постоје различити интереси Србије и земаља ЕУ у погледу санкција, пре свега због превелике енергетске зависности од Русије.

"Није лако пустити то да се обије о главу на један болан начин", рекао је Висковић и додао да се увођење санкција од Србије очекује јер је, истиче, реч о суштинском питању.

Навео је да ни другима, попут Мађарске и Словачке санкције не падају лако, те да ће огроман трошак бити и за Немачку.

Новинар Стојановић сматра да би за нашу позицију Шолц требало да има разумевања, јер је и сам био под великим притиском што се тиче слања тешког наоружања Кијеву.

"Кључна ствар је притисак на Србе и Србију и да се на тај начин сврстају у антируско лудило", рекао је Миша Ђурковић истичући да је неморално да ми који смо прошли деведесете уводимо санкције.

Са тим се није сагласио професор Висковић, који је подсетио на ситуацију када су нама уведене санкције.

"Ми смо били изложени санцкијама, немојте то заборавити, уз непротивљење Русије и Кине, чак је у неком тренутку било и од стране Русије, додуше Јелцинове, примењено неколико мера према нама. Друга ствар, ми смо дозволили, тадашња власт је дозволила, да руска војска из БиХ преко наше територије оде до Приштине, заузме аеродром у Приштини, замало је дошло до великог сукоба... И после три године су сами отишли одатле, са образложењем да је то сувише финансијски оптерећујуће за њих, повукли су се и препустили Косово само НАТО-у, односно Кфору и другим силама које су ту у име међународне заједнице формално дошле", рекао је Висковић.

Професор је истакао да није све "мед и млеко", да се Русија у том тренутку понашала у складу са својим интересима, иако, прецизирао је, нису били непријатељски настројени према Србији.

Што се тиче сарадње Србије и Немачке, професор је нагласио да економија остаје основ сарадње, нагласивши да је међу 15 највећих извозника из Србије - пет немачких фирми.