Читај ми!

Петров: Постављен добар уставни темељ, нисмо га имали до сада

Грађани Србије су се на референдуму изјаснили за промену Устава у области правосуђа. Владан Петров, професор Правног факултета, члан Венецијанске комисије и члан радне групе за израду Акта о промени Устава, оцењује да је то историјски успех грађана Србије.

Владан Петров је гостујући у емисији "У средишту пажње" Радио Београда 1 рекао да су грађани јуче излазећи на референдума о уставним променама у области правосуђа, први пут у модерној уставној историји од 1990. године непосредно донели одлуку о промени Устава.

"Показали су да постоји одређени ниво демократске свести у Србији који надвисује политичке, страначке и сваке друге посебне интересе. Захваљујући убедљивој победи уставних амандмана на референдуму, Србија ће добити модеран и квалитетан уставни оквир за правосуђе", рекао је Петров.

Независно правосуђе није утопија, додаје Петров, то је уставна вредност која треба да одликује сваку модерну правну државу.

"Постављен је добар уставни темељ. Нисмо га имали до сада. Зато сада можемо да очекујемо боље, независније и ефикасније правосуђе, а пре свега делотворнију судску заштиту права грађана" рекао је проф. Петров.

Шта се добија променама 

Објашњава да се променама Устава у области правосуђа укида тзв. пробни мандат судија и гарантује пуна сталност судијске функције.

"Сталност судијске функције је кључна правна гаранција независности судства. Судија се не бира на доживотно, него док не наврши радни век, а функција му може пре времена престати из разлога прецизно утврђених у Уставу", наводи Петров.

Друго, додаје он, све судије и председнике судова бираће Високи савет судства.

"То није ни судско ни политичко тело, већ независан и самосталан државни орган које ће чинити судије изабране од стране судија и истакнути правници које ће бирати Народна скупштина. Истакнути правници ће бити непартијске личности, са одговарајућим правним искуством, достојни ове функције. Речју, то ће бити признати правни стручњаци које ће бирати Скупштина као највише тело које представља суверена - грађане", објашњава Петров.

Треће, додаје он, гарантује се већа самосталност али и одговорност јавних тужилаца.

"Нема више заменика јавних тужилаца, сви јавни тужиоци ће дужити своје предмете, решавати их самостално и за њих одговарати. Наравно, пуноћа ових промена и њихова непосредна примена зависиће од квалитета правосудних закона који ће бити донети у наредних годину дана", објашњава Петров.

Шта предстоји?

Професор Владан Петров очекује да ће министарство правде у најскорије време формирати нове радне групе за израду посебних закона и да ће оне бити састављене од правних стручњака, а не од политичара, да ће политика бити спремна да пусти те људе да обаве посао, да ће бити укључена активно наука, да ће бити интензивне и отворене комуникације са Венецијанском комисијом.

"Све треба да буде максимално отворено и јавно, али то не значи да не треба радити ефикасно. Јер, ефекат уставних промена без ових закона неће се осетити. Штавише, ако се посао не ради озбиљно, уставни амандмани ће остати само 'леп рам за слику' и ништа више од тога" - оцењује професор Петров.

Отворена врата независности правосуђа

Независност правосуђа чији темељ се поставља уставним амандманима је једна од кључних вредности владавине права, а владавина права није само владавина закона, рекао је Петров. 

"Владавина права је правни амбијент у којем влада делотворна судска заштита људских права, у којем се закон примењује једнако за све, у којем постоји правна сигурност, а без ових правних претпоставки нема ни слободне привреде, једнакости привредних субјеката на тржишту, нових, правих инвестиција", објашњава Петров.

Према његовим речиа не успоставља се владавина права само да би се грађани тужили и судили пред компетентнијим судијама, него да би се створио правни амбијент за јачање економије, материјалног благостања друштва.

"Без материјалног благостања једног друштва, многа економска и социјална права грађана остају 'мртво слово на папиру'. Владавина права је велика вредност, али и она је највише правно-институционално средство за бољи, уређенији и квалитетнији живот грађана и целог друштва", закључује професор Владан Петров за Први програм Радио Београда.