Читај ми!

Зашто мењамо Устав, стручњаци за РТС о разлозима за и против

Грађани Србије за 12 дана требало би да дају одговор на питање "Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?". Софија Мандић, правница и члан Центра за правосудна истраживања, Слободан Орловић, професор Уставног права, Омер Хаџиомеровић, судија Апелационог суда у Београду у пензији, и Милан Антонијевић, правник, говорили су за РТС о предложеним изменама највишег правног акта.

Грађанима ће 16. јануара бити постављено питање: "Да ли сте за потврђивање акта о промени Устава Републике Србије?" Дате су две јасне опције - моћи ће да заокруже "да" или "не".

Антонијевић: Документ прошао много тестова

Правник Милан Антонијевић је рекао да се Устав мора изменити у свим оним деловима које је 2007. године навела Венецијанска комисија.

"Област правосуђа веома је значајна. Све оно што видимо на терену, у тужилаштву, у судству, Државном већу тужилаштва, у Високом савету судства, говори о претераном утицају Народне скупштине, а много више политичких странака. То се прелама и на правосуђе и мислим да ове предложене измене дају довољне гаранције да ће се отићи корак даље", каже Антонијевић.

Антонијевић је рекао да је документ прошао много тестова.

"Саме судије и тужиоци су кроз своја удружења дали своје предлоге. Они су усвојени током јавне расправе", истиче Антонијевић.

Орловић: Устав се мења када постоји одређена друштвена сагласност 

Са друге стране, професор Уставног права Слободан Орловић каже да се Устав мења када држава одлучи да га је потребно мењати и када постоји одређена друштвена сагласност.

Боји се да је поступак промене устава покренут не зато што постоји друштвена потреба, већ због европских или евроатлантских интеграција.

"Мењамо устав не због тога што је то друштвена потреба већ зато што то неко тражи", сматра Орловић.

Уставе су, каже, промениле и земље из региона, па је ред и на Србију.

Указује да ни у европским земљама не постоји једнообразност, наводећи као примере избор судија, питање да ли је судијска функција стална или није.

Што се тиче самог судства, каже да и сада постоје довољне гаранције независности и самосталности судске власти, и да то само треба спровести и надоградити.

Мандићева: Тужилаштво остаје продужена рука извршне власти

Правница и члан Центра за правосудна истраживања Софија Мандић каже да се највиши правни акт мења у представничком телу које је једнопартијско, што је, наводи, констатовала Венецијанска комисија у свом мишљењу 2021. године.

Указала је, наводећи резултате истраживања, да 92 одсто грађана не зна зашто се мења Устав. То, каже, говори о друштвеној недозрелости да се ова ствар у овој овом тренутку мења.

Када су у питању конкретна решења, сматра да један од највећих аргумената зашто треба гласати против јесте каква је визија тужилаштва након 16. јануара.

"Високи савет тужилаца ће имати једног изборног тужиоца мање него што је то сада према важећем Уставу", наводи Мандићева.

Подсећа да је Венецијанска комисија и 2007. и 2021. године рекла да је забрињавајуће да постоји политичка већина која управља тужилаштвом.

Истиче да у новом акту остаје, како је рекла, "војна хијерархија", против које су се тужиоци годинама бунили, називајући је "совјетском и монократском".

"Тужилаштво има надлежности која се практично приближавају надлежностима суда, а по овим решењима остају продужена рука извршне власти и то је проблем", оцењује Мандићева.

Хаџиомеровић: Ово је корак унапред у односу на садашње стање

Судија Омер Хаџиомеровић каже да правосуђе неће постати независно ако се усвоје измене саме по себи, али му се чини да је то корак унапред у односу на садашње стање.

"Устав се мења зато што је наша држава рекла у преговорима са Европском унијом - слажемо се, постоји политички утицај на судство и ми се обавезујемо да променимо Устав, да барем на нормативном плану смањимо такву могућност", објаснио је Хаџиомеровић.

Има, каже, и добрих и лоших страна, али се гласа о целом пакету. "Зато процењујем да ово јесте корак унапред, није неки епохални корак, али јесте корак унапред", додаје Хаџиомеровић.

Истиче да искуство учи да ниједна политичка власт неће добровољно да се одрекне утицаја на правосуђе.

"Мени се чини да је ова власт своје право лице показала у свом првом нацрту, који је био јако лош, који је урадило Министарство правде. Великим напором невладиних организација, стручне и професионалне јавности, дошли смо до овога што сада представља напредак у односу на прве лоше нацрте", објашњава Хаџиомеровић.

петак, 26. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво