Професор Петров о референдуму: Судије ће бити максимално имунизоване од утицаја политике

Грађани Србије гласаће 16. јануара на референдуму о Акту о промени Устава Републике Србије. Питање на које се тражи одговор грађана гласи: Да ли сте за потврђивање акта о промени устава Републике Србије? 

Шта то питање подразумева? Шта би, уколико већина изашлих грађана одговори са ДА, то могло да донесе српском правосуђу?

Професор уставног права  Владан Петров рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да је дефинитивно сада јасно да ће грађани на референдуму гласати о правосуђу, да неће бити других промена, ни о територијалној организацији државе, ни o Косову и Метохији.

"Важно je да грађани изађу на референдум да би се показало да Србија има демократски потенцијал. У правосуђу постојe вишедеценијски проблеми и променом Устава један од корака у напред ка решавању тих проблема. Он се бави начином избора судија, мислим да је начин избора судија од стране Високог савета судства у који ће улазити судије али и истакнути правници добар начин да се политика максимално уклони из избора судија", навео је професор Петров.

Када је реч о критикама на рачун избора истакнутих правника, каже да њих мора да бира Скупштина јер се на тај начин ти људи, који неће бити страначке личности и који ће имати озбиљно правничко искуство (универзитетски професори, научни радници, угледни адвокати) задржавати преко Народне скупштине везу са грађанима као носиоцима суверености.

"Та веза не сме у потпуности да се прекине, јер у том случају не бисмо имали једну демократску државу. У супротном би они који тврде да ће судије бирати судије, онда би тај аргумент био сасвим тачан. И судије и истакнути правници ће правити једну равнотежу, и то ће гарантовати да ће и судство бити независно", напоменуо је Петров.

Према његовим речима, за грађане је то важно, јер желе да имају правду у малим споровима јер желе да се суђења завршавају у разумном року и да правда буде једнака за све, а то ће им гарантовати судије које ће се бирати по новом систему.

"Судија ће бити максимално имунизоване од утицаја политике. Не само од праве политике, већ и од непримерених утицаја финансијских моћника", напоменуо је.

Додаје да је предвиђено да остаје министар правде и врховни јавни тужилац јер Јавно тужилаштво мора да буде самостално и одговорно, али не може да буде независно као судство и мора да заврши макар и симболичну везу са извршном и законодавном влашћу.

"Паралела између тужилаштва и судства је крајње условна, односно тужилаштво треба да буде самостално, а судство независно", нагласио је Петров.

Истакао је да Устав није нешто што може да обезбеди радикалну промену једног друштва, али је у делу правосуђа важан темељ грађевине која ће имати више спратова, а један од њих су правосудни закони који ће омогућити разраду уставних промена.