Читај ми!

Савет: Решења из Закона о експропријацији на штету грађана, вратити га на одлучивање

Савет за борбу против корупције објавио је на свом сајту мишљење о Закону о експропријацији. Савет не види разлог да се овај закон доноси без јавне расправе и сматра да има коруптивни потенцијал, као и да су нека решења на штету грађана.

Савет за борбу против корупције Владе Србије сматра да не треба прогласити Закон о изменама и допунама Закона о експропријацији, којег је изгласала Народна Скупштина Републике Србије.

Савет наводи да Закон заједно са образложењем треба вратити Народној Скупштини на поновно одлучивање, као и да на првој наредној седници Скупштина треба да одлучи да поново гласа о Закону о изменама и допунама Закона о експропријацији, и донесе одлуку којом се одбија предлог за усвајање Закона о изменама и допунама Закона о експропријацији.

У закључку, Савет наводи да предложене измене уводе нови концепт у експропријацију, редефинишу појам јавног интереса без довољно прецизног објашњења и "у друштву где институције не функционишу у пуном капацитету, а међудржавни уговори су често тајни, уносе коруптивни потенцијал".

"Савет не види разлог да се једна овако значајна измена закона доноси по хитном поступку без широке јавне расправе", наводи Савет на свом сајту. 

Закон није требало доносити по хитном поступку

По мишљењу Савета, овај закон садржи низ решења којима се на штету грађана Републике Србије из основа мења основни Закон о експропријацији.

Његове одредбе, како се наводи, суштински задиру у основна људска права грађана - као што је право на мирно уживање права својине и њихову правну сигурност са једне и могућност системске корупције широких размера са друге стране.

Истичу да је изостала јавна расправа, која би на широкој научно-правној основи могла дати одговоре на питања, да ли нам је у овом тренутку уопште потребна измена постојећег Закона о експропријацији, у чијем је интересу доношење оваквог Закона по хитном поступку, као и на питања ускраћивања и угрожености људских права предложеним изменама.

То, наводе, указује на чињеницу да су предложене измене извршене на брзину и науштрб основних људских права грађана, не водећи при томе рачуна о Уставом Републике Србије загарантованим правима, која би усвајањем оваквог предлога закона утицала на правну сигурност грађана Републике Србије.

"Што се самог текста предложене измене Закона о експропријацији тиче, већ у члану 1. којим се прописује 'да су сви поступци који се воде у складу са овим законом хитни', имамо недореченост у ситуацији када изузетак постаје правило, односно када хитност поступка експропријације постаје правило, а не изузетак, без навођења чињеница и законских разлога којима би се та хитност оправдала", наводи се у мишљењу Савета.

Кршење права на мирно уживање имовине 

Предложене измене Закона о експропријацији даље прописују да се земљиште које треба да служи одређеној потреби у вези са изградњом објеката и установљењу службености, а за коју изградњу, односно установљењу службености је утврђен јавни интерес, може привремено заузети од стране корисника експропријације на три, односно шест година, пре коначности решења о експропријацији.

Овако законско решење, међутим, по мишљењу Савета представља кршење Уставом Републике Србије загарантованог права на мирно уживање својине и других имовинских права власника непокретности:

"Предложеном одредбом, власник ствари се лишава права да непокретност на којој има право својине употребљава, располаже њоме и прибира плодове од ње, односно да врши сва својинска овлашћења која произилазе из права својине."

Поред тога, цитирана одредба не даје одговоре на питања да ли власник непокретности за време привременог заузећа своје непокретности од стране корисника непокретности има положај закуподавца непоркетности, односно да ли ће добијати накнаду у виду закупнине, накнаде за установљено право службености, као и накнаду за изгубљену добит до коначности решења о експропријацији.

Превага приватног над општим интересом 

Савет сматра да се предложеним изменама Закона о експропријацији омогућава озакоњење преваге приватног интереса над општим интересом, као предусловом за одузимање имовине кроз поступак експропријације:

"Наиме, предложеним изменама и допунама Закона о експрорпијацији, прописано је да Влада Републике Србије може утврдити јавни интерес за експропријацију непокретности, између осталог и ради реализације пројеката за изградњу објеката од значаја или од посебног значаја за Републику Србију, а који пројекат се реализује на основу закљученог међународног уговора у којем је један од потписника Република Србија."

Како се у мишљењу наводи, предложено законско решење де факто подразумева да сваки страни привредни субјекат, односно предузеће са чијом државом Република Србија има закључен међудржавни уговор, може постати корисником експропријације, ако Влада претходно утврди да за такав пројекат постоји јавни интерес.

У конкретном случају, да би се приватни интерес стране компаније прогласио јавним интересом, довољно је само да је Република Србија закључила међудржавни уговор са државом одакле је компанија у чију корист се експропришу непокретности, без навођења било каквих разлога, критеријума и услова због којих је одређени пројекат стране компаније проглашен јавним интересом.

Такође се не сме изгубити из вида ни чињеница да се предложеном изменом поред досадашње законске формулације према којој Влада Републике Србије може утврдити јавни интерес за експропријацију, ако је експропријација неопходна за изградњу објеката у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, водопривреде, спорта, саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, после речи изградње објеката, додају речи реконструкције и адаптације објеката, што је у директној супротности са дефиницијом правног института експропријације, који подразумева експропријацију непокретности у јавном интересу искључиво ради изградње појединих објеката, а не њихове реконструкције или адаптације.

Проблем и са роковима 

Када су у питању рокови који су предвиђени предложеним изменама Закона о експропријацији, предложено је да сопственик, односно власник непокретности има рок од само пет дана од дана пријема предлога за експропријацију, да се изјасни о предлогу за експропријацију писменим путем или усмено на записник код надлежног органа.

По пријему изјашњења о предлогу за експропријацију, односно протеку рока од пет дана, надлежни орган одмах доноси решење о експропријацији, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема предлога за експропријацију.

"Поменута одредба не само да је рестриктивна у погледу прописаних рокова и чињенице да није предвиђен рок од 5 радних дана, већ само рок од пет дана, већ је и неправична с обзиром да у кратком року обавезује власнике непокретности да се изјасне о својим егзистенцијалним правима и правима која се тичу њихове имовине", наводи се у мишљењу.

Када се томе дода и чињеница, да одмах након доношења решења о експропријацији може доћи и до привременог заузећа земљишта од стране корисника непокретности, које може трајати три, односно шест година, очигледно је да је предложена измена Закона о експропријацији не само неправична, већ и противна начелу правне сигурности грађана Републике Србије.

Шта да раде власници чији је захтев за легализацију у току 

Савет такође сматра да је правна сигурност грађана Републике Србије, поред напред наведеног, угрожена и чињеницом да се власнику објекта на земљишту које је предмет експропријације, исплаћује накнада за изграђени објекат у висини процењене грађевинске вредности тог објекта, независно од чињенице што поступак озакоњења таквог објекта није правоснажно окончан.

Наиме, у конкретном случају предложена законска одредба подразумева да власник непокретности који је уредно у складу са законом поднео захтев за легализацију, односно озакоњење објекта којег је изградио, пре окончања поступка по његовом предлогу за легализацију се може срушити објекат који се налази на земљишту које се експроприше само уз накнаду грађевинске вредности објекта.

Нарушено својинско право 

Такође, предложена измена закона предвиђа и суспензију и осујећење права наследника преминулог власника непокретности који је уписан у катастар непокретности да учествују у поступку експропријације, односно суспензију и осујећење права сукцесора власника непокретности да учествују у поступку експропријације, на начин што орган који води поступак експропријације може поставити привременог заступника који би поступао у поступку експропријације у име и за рачун потенцијалних наследника, односно сукцесора до појаве истих. Наследник непокретности постаје власник у тренутку смрти оставиоца.

Наведеним решењем елиминише се власник из процеса експропријације чиме се нарушава својинско право - право власника из Закона о основама својинскоправних односа.

Такво законско решење може у пракси бити злоупотребљено с обзиром на прописану хитност поступка експропријације и формулацију наведене одредбе према којој се предвиђа да уколико се током поступка експропријације утврди да је сопственик непокретности који је уписан у катастар непокретности преминуо, а није спроведен поступак расправљања заоставштине из његове смрти, односно ако се утврди да се води судски поступак за утврђење права својине на непокретности која је предмет заоставштине, орган који спроводи поступак може поставити привременог заступника наследницима, односно сукцесорима, што је очигледно решење које је прописано у корист корисника експропријације, а не тих лица.

У предлогу измена Закона има још низ одредби које су недовољно јасне, неодређене и недоречене у погледу проширења круга корисника експропријације који могу постати власници непокретности које су предметом експропријације, као што су друштва капитала, јавна предузећа и друга правна лица, односно Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе која је оснивач јавног предузећа, друштва капитала или другог правног лица, под условом да могу имати право својине на објекту ради чије изградње се врши експропријација тог земљишта, те да уколико јавно предузеће, друштво капитала или друго правно лице не може стећи право својине на непокретностима, корисник експропријације је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе која је њихов оснивач, дакле да ће се корисником експропријације сматрати лице у чију корист се врши експропријација према акту о утврђивању јавног интереса за експропријацију.

И земљиште у јавној својини може бити предмет експропријације 

Поред чињенице да предмет експропријације могу бити објекти и земљиште у приватној и мешовитој својини, уноси се новина која се односи на јавну својину, односно чињеницу да земљиште у јавној својини може такође бити предметом експропријације.

Предмет јавне својине, према одредбама Закона о јавној својини су природна богатства, добра од општег интереса и добра у општој употреби, за које је законом утврђено да су у јавној својини, ствари које користе органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, установе, јавне агенције и друге организације чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.

Имајући све напред наведено у виду, Савет сматра да је предлог Закона о изменама и допунама Закона о експропријацији гледајући у целини супротан прокламованом принципу и установљеном начелу да власник једне непокретности не може бити доведен у неповољнији положај од оног у којем је био пре поступка експропријације, те да су предложене измене извршене искључиво у корист крупног капитала као корисника експропријације.

Такође, као што је то већ напред наведено предложеним изменама закона, угрожава се правна сигурност грађана Републике Србије и њихово Уставом загарантовано право мирног уживања права својине и других имовинских права.

Савет сматра да би се усвајањем предложених измена створила правна несигурност у којој би била угрожена и повређена права читавих категорија грађана Републике Србије, од власника објеката који су поднели захтеве за њихову легализацију, односно озакоњење, до пољопривредника чије се непокретности, зграде, њиве и пашњаци могу експроприсати на захтев корисника експропријације којем су запале за око, чији се приватни интерес у сваком тренутку без јасних критеријума и услова може прогласити јавним интересом као основом за експропријацију.