Какав закон о дипломатији треба Србији: Које грешке мора да исправи, а које не сме да направи

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић уверен је да је Закон о спољним пословима, усвојен пре 14 година, непрецизан и недоречен. Од новог очекује да уведе ред у дипломатску службу, у Министарству и у иностранству, са каријерном дипломатијом у фокусу.

"Каријерна дипломатија вам омогућава да се бавите стратешким кадровским планирањем, да формирате кадар који ће у годинама и деценијама које долазе на најбољи могући начин спроводити нашу спољну политику и заступати спољнополитичке интересе Србије", каже Селаковић.

Искусне дипломате су сагласне да Нацрт закона утврђује јасне механизме када је реч о кретању у дипломатској служби, стицању и губитку дипломатских звања.

Уочавају, међутим, и крупну грешку у корацима - у односу међу органима власти (Влада - Министарство - председник Републике).

"Министарство је учинило нешто што је изненађујуће: Оно је себе делегирало да контактира са председником Републике, у једном посебном члану односа са председником Републике, дајући могућност председнику да тражи обавештења, али и само нудећи информације председнику. Ни по уставу, ни по Закону о председнику, то није тако, јер председник комуницира са Скупштином и са Владом, а не са органима управе", објашњава професор Иво Висковић, некадашњи амбасадор у Немачкој и Словенији.

Селаковић, међутим, сматра да се Нацрт закона, када је у питању однос према шефу државе и према институцији Владе, ни у чему не разликује од претходног.

"Разликује се у томе што значајно детаљније нормира начин функционисања, који је био присутан и пре 15 година", наводи министар.

Ипак неће бити "дипломатског надзорника" 

Закон у нацрту је после јавне расправе, већ промењен. Институт дипломатског надзорника, доживљен као казнени орган - враћен је у оквир главног инспектора. Позиција која већ постоји у Министарству, предвиђено је да буде подржана службом и одговарајућим надлежностима.

"Главни инспектор је онај који врши контролу појединачних правних аката, ту се пре свега мисли на решења која се доносе када је реч о распореду у кући, унапређењима, премештају у иностранство", појашњава Бранка Латиновић, чланица Форума за међународне односе ЕП и амабасадорка у пензији.

Нови акт предвиђа и политичког директора Министарства - из редова дипломата, бившег амбасадора. Позиција у складу са европском праксом и личност која би требало да буде укључена у разговаре са страним представницима попут америчког изасланика за Западни Балкан, Габријела Ескобара.

Новина је и аутономни информационо-телекомуникациони систем. Иако је изазвао полемику, каже некадашња амбасадорка у Шпанији, са стручног становишта није споран.

"Све земље на свету имају заштићен систем информација и он мора да се унапређује, поготово у овим системима продора, хаковања. То је систем у функцији службе и онога што је примат рада дипломатских представништава", каже Латиновићева.

Висковић: Опасна формулација 

Дипломатска и конзуларна представништва, примећује професор Висковић, према Нацрту закона, обавезна су да штите српски народ у иностранству, а не српску мањину. Упозорава да је то опасна формулација.

"Међународно право не штити народе, оно штити мањине и ми на неки начин можемо себи одсећи грану да можемо легално и нормално бранити права и штитити интересе српске мањине у суседним земљама или другде у свету. Мислим да је ова формулација у овом тренутку можда политички курентна, али да ће на дужи рок правити већу штету него корист", наводи Висковић.

Какав ће Закон Скупштина усвојити, анализираће се и у преговорима са Европском унијом. У складу са праксом западних земаља, познаваоци кажу, закон би могао и да обавеже амбасадоре да одговарају на питања посланика.