Нови извештај Унмика о ситуацији на КиМ, Гутерес позива на примену постојећих споразума

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес је објавио је извештај Унмика о ситуацији на Косову и Метохији уочи сутрашње седнице Савета безбедности Уједињених нација (СБУН).

Извештај покрива активности Унмика и ситуацију на Косову од 16. марта до 15. септембра 2021. године.

У извештају објављеном на веб страници СБУН-а, Гутерес је позвао две стране на конструктиван ангажман и на примену постојећих споразума и спречавање застоја у процесу који траје већ дуги низ година.

"Такав приступ може дати наду новој генерацији за напредак, превазилажење препрека за изградњу поверења и помирење и стварање начина за обнову економских могућности и сарадње", оценио је Гутереш.

Изразио је снажну подршку пуном учешћу београдских и приштинских власти у активностима Радне групе за нестала лица, поручујући да је неопходно да по страни оставе разлике у процесу расветљавања судбине несталих.

Апеловао је на све институције да, у сарадњи са организацијама цивилног друштва и локалном заједницом, обезбеде погодно окружење за безбедан, достојанствен и одржив повратак свих интерно расељених лица и повратника, и њихову реинтеграцију у косовско друштво.

Осврт на судске поступке

У извештају се такође подсећа да је Апелациони суд у Приштини 24. августа потврдио пресуду Основног суда из децембра 2019. године, који је Ивана Тодосијевића, посланика у косовској скупштини, представника Српске листе и бившег министра локалне самоуправе, осудио на две године затвора због "подстицања на националну, расну, верску или етничку мржњу" на основу његовог наводног порицања масакра из 1999. године у селу Рачак.

Српска листа и Београд осудили су такву пресуду, истичући да је жалбено веће, које се састојало искључиво од судија који су косовски Албанци, прекршило одредбе Првог споразума о принципима нормализације односа Београда и Приштине постигнутог уз посредство ЕУ, потписаног 19. априла 2013. године, а према којем је Апелациони суд дужан да оформи већа у којима већину чине судије који су косовски Срби за све случајеве у општинама са већинским српским становништвом.

Ту тврдњу је одбацило Министарство правде у Приштини, које је, упркос коментарима портпарола Европске службе за спољне послове, инсистирало на томе да није било кршења.

У извештају се подсећа и да је 6. јула у Посебном одељењу Основног суда у Приштини отпочео главни претрес у случају Оливера Ивановића, политичара из редова косовских Срба који је убијен у Северној Митровици у јануару 2018. године.

Током поступка, шесторица оптужених су се изјаснили да нису криви под оптужбом за тешко убиство као део организоване криминалне групе.

Како су текли преговори 

Подсећа се и да су се председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти први пут састали 15. јуна у Бриселу, када је званично обновљен процес дијалога на високом нивоу после деветомесечне паузе.

Након тога је 19. јула уследио њихов други састанак у Бриселу, под покровитељством високог представника ЕУ за спољну политику Жозепа Бореља и високог представника ЕУ за дијалог Косова и Србије Мирослава Лајчака, на којем је званични Београд инсистирао на потреби да Приштина испуни обавезе из Првог споразума о нормализацији односа ради формирања Заједнице српских општина.

Разговори на техничком нивоу одржани су у Бриселу 7. и 8. септембра, и како се наводи у извештају нису резултирали значајним напретком, иако су две стране наводно договориле о неким даљим корацима по питању несталих особа, као и нови састанак у октобру.

Иначе, на сутрашњем заседању Савета безбедности УН у Њујорку обратиће се шеф српске дипломатије Никола Селаковић, који ће имати прилику да говори и о јучерашњој акцији на северу покрајине у којој је Приштина употребила и ватрено оружје.