Утиче ли изборна година на доношење Закона о референдуму и измене Устава

Јелена Жарић Ковачевић наводи за РТС да се сада очекује онлајн састанак са Венецијанском комисијом 29. септембра. 

Током 11 јавних слушања у четири града, чули су се различити предлози, похвале, али и примедбе. Колико тога је утврђени текст усвојио?

- Конкретно су неки предлози били техничке природе, односно начина на који ће изгледати ти амандмани. Али било је и других конкретних предлога, као што је рецимо тај да смо разговарали о термину који ћемо користити за тужиоце. Дакле, предлог на радној групи је гласио – јавни тужилац који руководи радом јавног тужилаштва, међутим, тај предлог је заиста био и предугачак и за превођење, а сматрали смо на крају рогобатан, тако да смо сходно предлозима које смо добили на јавним слушањима тај термин заменили термином главни јавни тужилац.

Текст се сада упућује на адресу Венецијанске комисије. Њихово мишљење, како сте раније рекли, већ би могло да буде познато средином октобра. Знамо да је Венецијанска комисија на предлог измена највишег правног акта 2018. године имала четрдесетак примедби. У којој мери су те њихове препоруке обухваћене садашњим текстом?

- Оно што је добро јесте да смо имали један онлајн састанак са представницима Венецијанске комисије, тачније чланови радне групе, где смо могли да разменимо мишљења и по питању тих примедби које видимо да су дате 2018. али и по питању неких других предлога и ставова које смо ми заузели на јавној групи.

Желим и да истакнем да ћемо се поново састати са представницима Венецијанске комисије. Колико сам упозната ради се о онлајн састанку који би требало да се одржи 29. септембра. 

Када се буде добило мишљење Венецијанске комисије, односно евентуалне примедбе које би они имали треба да заседа Одбор за уставна питања и да утврди коначни акт о промени Устава који ће у форми предлога да проследи Народној скупштини. Тада више акт неће моћи да се мења. Народни посланици ће о том акту расправљати у пленуму, после чега ће нас, наравно ако буде усвојен двотрећинском већином од укупног броја народних посланика, очекивати референдум где ће грађани наравно дати коначну реч о тим  предлозима.

Међутим, пре референдума, неопходно је било, како смо чули, изменити Закон о референдуму. Докле се стигло у том процесу?

- За Закон о референдуму је надлежно Министарство за државну управу и локалну самоуправу. Међутим, оно што ја могу да вам кажем јесте да смо ми као народни посланици, сваки представник своје посланичке групе имали један онлајн састанак са Венецијанском комисијом и са њима смо разговарали о предлозима који су дати. Међутим, закључак са тог састанка је био да ће тај предлог тек стићи пред народне посланике и да ће народни посланици о том предлогу расправљати у пленуму.

И када бисмо могли да очекујемо да ће грађани на гласање?

- Можемо да очекујемо већ крајем новембра или почетком децембра месеца расписивање и одржавање референдума.

Уколико већина грађана дâ подршку, процедура измене Устава завршава се потврђивањем у Скупштини. Познато је да у сазиву који је започео, процес измене мора и да се заврши, у супротном би цела процедура морала да се ради испочетка. С обзиром на то да би ванредни парламентарни избори требало да буду одржани почетком априла, што би значило и распуштање парламента већ почетком наредне године, хоће ли бити довољно времена да се Устав Србије по 12. пут промени?

- Пошто знамо да се налазимо у изборној години и да се разговора већ о изборима који ће бити одржани почетком априла. Сходно томе смо ми и кроз уставни закон предвидели дуже рокове који се односе на имплементирање тих промена, али и на доношење неких закона које је нужно донети уколико ове промене буду ступиле на снагу.