Зечевић: Америка je после 11. септембра постала рањива и изгубила осећај безбрижности

Данас је тачно 20 година од терористичког напада припадника Ал Каиде на куле "близнакиње" у Њујорку и зграду Пентагона. У том нападу 11. септембра 2001. погинуло је готово 3.000 људи, док је више од 25.000 цивила повређено. 

Слободан Зечевић из Института за европске студије рекао је за РТС да памти слике Си-Ен-Ена, невероватан призор обрушавања авиона на зграде Светског трговинског центра.

"Радио сам тада на приватном факултету, чини ми се да смо имали неке студенте који су ишли тамо али нису имали обавезе у Светском трговинском центру", рекао је Зечевић.

Према његовим речима, у тим зградама је радило око 25.000 људи, у свакој од њих.

Зечевић указује да Американци кажу да је било око 50.000 људи укупно у свакој од зграда, а долазили су људи по потреби који су имали састанке, обавезе у том центру.

Додаје да се атентат догодио рано ујутру, сви људи нису дошли на посао, нису биле зграде пуне, то је поштедело велики број живота.

Зечевић подвлачи да је Амрика изгубила осећај безбрижности, у смислу да је имала неки свој начин живота - да су људи путовали авионом са чланском картом спортског клуба, нису ни показивали личне карте.

"Од 11. септембра се потпуно мења ситуација у Америци, почиње да схвата да је рањива, да и она може да трпи жртве, да се атмосфера променила. Можда млађе генерације заборављају", истакао је Зечевић.

Како је Америка повећавала безбедност

Према његовим речима, ЦИА је имала информације и пре 11. септембра о томе да постоје терористичке групе, постојали су атентати у Африци на америчке амбасаде, али нису знали до краја за ту операцију.

Предлагали су годину дана раније да се униште те терористичке групе, то није на крају наишло да одобравање политичких власти и десио се 11. септембар.

Касније, Америке је пооштравала унутрашње мере безбедности, али је имала методологију обрачуна са тероризмом ван својих граница, то је база и затвор у Куби, била су ту мучења терориста у трећим земљама, где су доводили терористе које су хватали широм света, објашњава Зечевић.

Сматра да је у борби против тероризма можда настрадао један број људи који су били и невини, јер ту није била класична борба у смислу неког судског процеса, него је често било обрачуна обавештајних служби са терористима мимо правосуђа.

Указује да је професор Хамилтон говорио тада да сам пад СССР и комунизма није крај сукоба у свету, мислили су да је демиократија победила и да је све завршено.

Говорио је да ће настати сукоб цивилизација. Ислам се поставио данас као глобална алетернатива западном начину живота, имате кинески и руски модел развоја који су конкуренција једни другима, рекао је Зечевић.

На који начин се броба решила

Одоговрност за терористички напад је преузео Осам бин Ладен, три године касније. 

Америка је напустила Аваганистан као супер сила која није успела да намтне демократију у једној исламској земљи, није успоставила нови систем вредноти, вратили су се талибани, не занима их европски начин живота, интересује их исламско-шеријатско право, супротно са постулатима западне цивилизације, рекао је Зечевић.

Према његовим речима, Америка је изгубила огормана средства, изгубила је престиж у свету, та средства је могла да усмери у развој САД.  Додаје да је Кине почела да је сустиже у економском смислу, мада је САД најјача војна сила.

Истиче да је Америка изгубила време, новац, енергију и људске животе.

Зечевић каже да људи у Западној Европи живе потпуно другачији живот - живот калкулисаног ризика, знају да може да се догоди терористички напад.

Сматра да се западни свет боље организовао али то не значи да не постоје претње.