Атлантски савет: Вучић украо шоу "вакцина дипломатијом"

У тексту се наводи да је 11 дана након што је проглашена глобална пандемија ковид-19, телевизијски аудиторијум у Србији доживео изванредан призор, подсетивши да је Александар Вучић пољубио кинеску заставу у знак захвалности за медицинску и заштитну опрему, а кинеско медицинско особље слетело је у Београд 22. марта прошле године.

Преко ноћи су широм српске престонице никли билборди на којима је председник Kине и натпис "Хвала, брате Си", наводи се у тексту Аталантског савета.

Оцењује се да је извор тог, како је наведено, правог примера кинеске дипломатије, изграђен на напредним економским и дипломатским везама Пекинга и Београда.

Наведено је да је након медицинске помоћи која је стигла у Србију Kина финансирала мрежу лабораторија за тестирање на корона вирус. Средином јануара у Србију је слетео други авион, који је испоручио милион доза кинеске вакцине "синофарм", које је дочекао председник Вучић.

Пола године касније, како се истиче у тексту, наратив се променио. Више није реч о томе да Kина напада Запад са Балкана, већ о способности Србије да, како је наведено, уради више од онога што се очекивало да може. Српске власти постигле су импресиван напредак у вакцинисању својих градана и употреби вакцина као "дипломатског алата".

Истиче се да је у земљи која има нешто више од седам милиона становника, дато 5,15 милиона доза вакицна, а више од 2,4 милиона људи, односно више од трећине грађана Србије, примило је две дозе вакцине.

Напомиње се и да је Србија донирала вакцине суседима – Црној Гори, Северној Македонији, Републици Српској и Босни и Херцеговини. Такође, како се истиче, грађани суседних земаља могли су да се региструју и вакцинишу током посете Србији.

Београд је искористио тренутак када се кооперативни програм "Kовакс", који води Светска здравствена организација, показао страховито спорим у набавци вакцина, а чланице ЕУ биле заузете бригом о својим грађанима, указује Атлантски савет.

Арсенал вакцина

У тексту се, међутим, оцењује да Kина јесте део успеха Србије, али да то није цела прича. Подсећа се да је председник Вучић примио кинеску вакцину пред ТВ камерама у селу на истоку Србије, а да је Влада објавила планове за локалну производњу "синофарма" у партнерству са Уједињеним Арапским Емиратима.

У тексту се указује да се Србија није ослонила само на то и да је прву пошиљку Фајзерове вакцине добила већ у децембру 2020. године. Премијерка Ана Брнабић тада се вакцинисала, много пре већине других европских лидера. Руска вакцина "спутњик В" стигла је у Србију у јануару, а почетком јуна београдски Институт Торлак постао је први објекат ван Руске Федерације који је произвео ту вакцину, напомиње се у тексту.

Пошиљка вакцине "Астра-Зенеке" стигла је у Србију у фебруару, наведено је у тексту и наглашено да је Србија набављала вакцине из свих извора – Kине, Русије и западних компанија и да је максимално искористила залихе које је акумулирала.

Моћ флексибилности

"Овакав одговор на ковид даје беспрекорну илустрацију српске спољне политике, оцењује се у тексту Атлантског савета и указује да Вучић није заинтересован да се приклони ни Kини ни Западу, поготово у тренутку када се расте конкуренција моћи између Пекинга и Вашингтона.

Према мишљењу аутора текста, Вучић верује да интересима Србије и његовом личном програму највише одговара отвореност за пословање са свима. Додаје се да такав положај одражава дугогодишњу равнотежу Београда измеду ЕУ и Сједињених Држава, с једне стране, и Русије, с друге стране.

"Седите на две столице", како је Србију описао амерички дипломата Брајан Хојт Ји 2017. године.

Оцењује се да је у случају Србије "вакцина дипломатија" показала флексибилност државе и додаје да је Србија у вакцинацији прошла много боље од својих прозападних суседа као што су Северна Македонија и Црна Гора, које су чланице НАТО-а, као и да је Вучић добио похвале и у целом региону.

Kако закључује Атлантски савет, велике су шансе да ће председник Вучић и у наредном периоду наставити политику сарадње и са Истоком и са Западом, а "вакцина дипломатијом" апсолутно је "украо шоу".

Атлантски савет je аналитички форум ("тинк-тенк"), основан 1961. године при НАТО-у са седиштем у Вашингтону. Савет има десет регионалних центара и функционалних програма који се односе на међународну безбедност и глобалну економију.