Брнабићева и Селаковић на самиту у Анталији

Никола Селаковић је на састанку министара спољних послова учесница ПСуЈИЕ истакао је да је кључни спољнополитички и стратешки циљ наше земље остваривање пуноправног чланства у Европској унији, саопштило је Министарство спољних послова.

Изразио је наду, наводи се у саопштењу, да ће Европска унија наставити да подржава процес интеграције учесница ПСуЈИЕ у ЕУ што ће донети трајну стабилност и просперитет региону и помоћи консолидацију и развој Европе у целини.

Министарство је саопштило да је Селаковић указао да мир и стабилност немају алтернативе и представљају звезду водиљу на путу нашег региона ка Европској унији.

Шеф српске дипломатије поручио је и да Србија пуну пажњу посвећује унапређењу регионалне сарадње и добросуседских односа.

Као конкретне позитивне резултате регионалне сарадње, издвојио је Централноевропски уговор о слободној трговини, Фонд за западни Балкан, Регионалну канцеларију за сарадњу младих, Транспортну заједницу у југоисточној Европи, Коморски инвестициони форум западног Балкана, те закључивање Споразума о снижавању цена роминга у региону Западног Балкана. 

Похвално је говорио о успостављању "Зелених коридора" у нашем региону током пандемије коронавируса и указао да је сада потребно омогућити њихово проширивање и на граничне прелазе са суседним државама чланицама ЕУ, наводи се у саопштењу.

Министар је рекао и да Србија поздравља Акциони план за Заједничко регионално тржиште и додао да је тај документ у значајној мери заснован на конкретним предлозима проистеклим из иницијативе коју је председник Србије Александар Вучић покренуо у сарадњи са премијерима Албаније и Северне Македоније. 

Истакао да је Србија своје опредељење за унапређење регионалне сарадње демонстрирала са суседима у региону – слањем пошиљки вакцина и омогућавањем вакцинације у Србији. 

"Србија је у регион до сада послала 120.000 вакцина и на својој територији вакцинисала око 65.000 грађана земаља из региона, што значи да смо укупно обезбедили око 200.000 вакцина за своје суседе", навео је министар.

Осврнуо се и на значај Регионалног савета за сарадњу који као стожерна регионална иницијатива даје конкретне резултате, доприноси остваривању економског напретка и продубљивању сарадње и рекао да очекује да ће имплементација Стратегије 2030 за југоисточну Европу када буде усвојена бити корисна нашем региону. 

Честитао је Турској на успешном председавању и пожелео наредној председавајућој, Грчкој, много успеха.

Брнабићева на пленарној седници

Председница Владе Ана Брнабић учествује на пленарној седници Процеса сарадње у Југоисточној Европи у Анталији. 

Пре почетка састанка, турски председник Реџеп Тајип Ердоган дочекао је учеснике, међу којима су и председници Црне Горе и Северне Македоније Мило Ђукановић и Стево Пендаровски, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, премијер Хрватске Андреј Пленковић, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи...

Очекује се да на пленарној седници буде усвојена заједничка Декларација, као и Стратешки документ за Југоисточну Европу 2030.

Отварајући скуп председник Турске поручио је да се нада да ће епидемија коронавируса, као највећа здравствена криза, бити савладана солидарношћу и сарадњом.

Ердоган је навео да је Турска у својим билатералним и мултилатералним активностима у југоисточној Европи увек водила рачуна о сарадњи и заједничким интересима.

"Трипартитни механизми успостављени између Турске, Босне и Херцеговине, Србије и Турске, БиХ и Хрватске најбољи су примери за то и ни на који начин нису алтернатива другим иницијативама", рекао је Ердоган.

Навео је и да Турска, упркос свим неправдама с којима се суочавала, жели да се њена борба за пуноправно чланство оконча.

Скупу у Анталији поред учесника Процеса сарадње присуствује и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.

"Делили историју и географију, сада да делимо и визију будуцности"

До сада је атрибут Југоисточне Европе, Балканског полуострва у целини, био партикуларизам и подељеност, али после свих ових година можемо да видимо да добро заправо лежи у повезивању и изградњи и неговању добросуседских односа, изјавио је минстар спољних послова Никола Селаковић.

Селаковић је, после учешћа на министарском састанку ПСуЈИЕ у Анталији, рекао да је Самит, који обележава 25 година од оснивања, био прилика да се разговара о свим видовима и потребема за додатно повезивање, будући да се сви налазимо у свету у којем се тржишта обједињавају, привреде заједнички наступају, уз тежњу за тражењем заједничких именитеља и у политичким позицијама.

"Атрибут нашег простора до сада је био партикуларност и подељеност, пролазили смо кроз различите изазове и кризе и сада, после 25 година, можемо да видимо да добро лежи у томе када се повезујемо, наступамо заједно и трудимо се да градимо и негујемо добросуседске односе", рекао је Селаковић.

На питање у вези са Декларацијом, која би требало да буде усвојена на крају скупа, а у којој се спомињу евроатланстке интеграције, Селаковић је поновио да је Србија посвећена европским интеграцијама, али не и евроатлантским, подсећајући да је наша земља војно неутрална и сарађује са различитим врстама војних организација, али није њихов члан.

Србија је посвећена чланству у Европској унији, подвукао је Селаковић.

"На оваквим скуповима имате прилику да на једном месту у чујете ставове суседа, колега, који су, када говоримо о Западном Балкану, разочарани затовреним вратима Брисела за наш регион. Ово није била прилика да се једни другим изјадамо, већ и да Бриселу пошаљемо поруку", рекао је Секаловић.

Шеф српске дипломатије је навео да је Србија у пандемији коронавируса показала шта је солидарност и шта су добросуседски односи, тиме што је донирала 150.000 доза вакцине, а више од 200.000 грађани суседних држава вакцинисано.

Додао је да се на састанку чуло и о иницијативама о обједињавању тржишта, што заправо и јесте иницијатива тзв. "мини Шенген", коју је иницирао председник Србије Александар Вучић.

"Овакви састанци и скупови служе да се разговара о добросуседским односима, заједничком развоју и будућности. Неко је рекао да смо у прошлости делили историју и географију, а сада треба да размишљамо да делимо заједничку визију будућности", рекао је Селаковић.