Брнабићева у Скупштини: Вредност устава Косова иста је као вредност устава моје Карабурме

Ана Брнабић је казала да је о Предлогу промена Устава јавна расправа трајала 18 месеци и изразила наду да ће Скупштина, која је инсистирала да се нађе минимални заједнички именитељ, како би се постигао што већи друштвени консензус како да се измени Устав у области правосуђа, постићи такав договор и да ће се тако ући у референдум.

Истакла је да је Србија данас показала колико је другачија него пре, рецимо, десет година, и колико високо је поставила стандарде у области промене Устава.

"Никада до сада није било јавних расправа, неко је радио на изменама Устава у затвореном кругу, грађани су излазили на референдум без практичног знања шта се мења и он је био више него упитан", рекла је премијерка.

Сада, каже Брнабићева, ко год да дође на власт, не може ићи испод тог стандарда, дакле мора да постоји широка јавна расправа, сагласност Венецијанске комисије, да и други потврде да је све урађено по светским и европским нормама и да грађани знају о чему одлучују.

Захвалила је посланицима зато што су усвојили бројне законе који утичу на стање у области владавине права.

Обраћајући се посланицима, Брнабићева је рекла да је промена Устава веома важна тема за Владу Србије и једна од три кључне ствари владе коју води.

Подсетила је да су најтеже и најзахтевније економске реформе спроведене 2014. и 2015. године и оне данас дају резултате.

Истакла је да се све реформе које се спроводе не раде само ради европских интеграција, већ пре свега ради побољшања квалитета живота грађана Србије, а у том смислу, навела је да је важно ојачати владавину права.

У томе су измене Устава у области правосуђа једна од најважнијих карика, навела је Брнабићева.

Премијерка је детаљно навела шта је све урађено у области борбе против корупције, поменувши и хапшење председника београдске општине Палилула Александра Јовичића, као и у области безбедности новинара, рекавши да је формирана Радна група за безбедност и заштиту медија с којом се она једном месечно састаје како би проверила стање.

"Безбедност и заштита медија је мени важна, једном месечно се састајем са том групом да видим какав је напредак направљен и да видим шта Влада може да учини", рекла је премијерка.

Када је реч о људским правима, Брнабићева подсећа да је усвојена Стратегија о превенцији и насиљу према женама, да је усвојен закон о родној равноправности, наводећи да надлежно министарство и даље наставља своју амбициозну агенду.

Председница скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић позвала је народне посланике да подрже предлог Владе за измену Устава у области правосуђа.

"На тај начин ћемо подржати интенције Владе да у области правосуђа заиста буду спроведене реформе онакве какве се очекују, јер би то било добро за наше грађане, али и за Србију да буде пуноправна чланица Европске уније", рекла је Јелена Жарић Ковачевић на посебној седници Скупштине.

Седници присуствују и министарке правде Маја Поповић, европских интеграција Јадранка Јоксимовић, људских и мањинских права Гордана Чомић, као и представници правосуђа.

На почетку седнице, председник Скупштине Ивица Дачић обавестио је чланове парламента да су посланици СПАС-а Александра Шапића приступили посланичкој групи СНС-а.

Полемика Камберија и Брнабићеве 

Посланик Шаип Камбери изјавио је у парламенту, да се противи, како каже, парцијалној измени Устава Србије, сматрајући да тај акт треба променити у целости, а навео као проблематичну и преамбула Устава, која Косово и Метохију дефинише као део Србије.

Камбери је у обраћању рекао да нема сумње да би Устав требало да буде промењен, и да постоје бројни аргументи за промену целог Устава, а један од њих је и тај што се, каже, у члану 1 Србија дефинише као држава српског народа, а то је према његовој оцени проблематично са аспекта мањина.

У том смислу, као боље примере навео је Црну Гору, у чијем се Уставу, тврди, наводи да је носилац суверености грађанин који има црногорско држављанство, али и тзв. Косово, наводећи да у члану 1 стоји да је "република Косово држава својих држављана".  

Према његовим речима, мањине у Србији чине више од 20 одсто становништва, а таква дефиниција, каже, шири уверење да су чланови заједница другачијег порекла "грађани другог реда".

"Наша посланичка група неће учестовати у парцијалној промени, јер се тиме губи драгоцено време, а то је оно чега најмање имамо", рекао је Камбери.

Премијерка Србије поручила је Камберију да није у реду да се позива у Скупштини Србије на устав самопроглашеног Косова, с обзиром на то да је посланик у парламенту земље која Косово и Метохију сматра својом територијом и из те позиције то мора да поштује.

Према њеним речима, устав такозваног Косова за њу има значај као када би она сама прогласила београдско насеље Карабурму за независну државу и написала устав.

Премијерка подсећа да нико није одговарао ни за погром Срба 2004. године, као ни за уништавање цркава и манастира од којих се неки, како каже, и данас користе као јавни тоалети.

Посланик Камбери је, у одговору премијерки, казао да је могла да спомене и масовне гробнице у централној Србији у којима су пронађени посмртни остаци Албанаца, као што су Петрово Село и Батајница.

Брнабићева истиче да може да прича и о Батајници и Петровом Селу, као и о другим местима, и наглашава да јој је "бесконачно жао што су се те ствари дешавале".

"Жао ми је свих убијених, њихових породица, свих несталих које и данас тражимо, али Србија је на територији централне Србије истражила апсолутно све гробнице за које смо добили податке од Приштине, Међународног Црвеног крста, све осим две за које у овом тренутку скупљамо додатне информације и које ћемо истражити", казала је Брнабићева.

Уставни амандмани написани су уз широку јавну расправу и уз одобрење Венецијанске комисије, рекла је премијерка, истичући да је Србија поставила и људске и правне стандарде по питању поштовања права националних мањина.

"Србија је дом мањинама. Имамо највећи проценат етничке и националне разноликости у Европи, не само у региону, што говори како су се наши грађани понашали и деведесетих година за време ратова на простору бивше СФРЈ", казала је Брнабићева.

Брнабић: Промена Устава није "диктат из Брисела"

Премијерка Ана Брнабић одбацила је наводе самосталног посланика Владана Глишића, који је оценио да је Предлог за промену Устава, диктат из Брисела.

Глишић је у Скупштини Србије рекао да промена Устава није аутентична воља народа и дриштва и поручио да ће гласати против предлога.

"Криво ми је што господа из Брисела нису ту да чују шта о томе мислимо. Тај диктат из Брисела нас доводи до тога да преко 20 година идући ка Европи себе понижавамо и одричемо се свог суверенитета", рекао је Глишић.

Брнабићева је одбацила те наводе и упитала чији је диктат био 2006. године, када је донет важећи Устав, пошто "нико није био умешан осим неколицине људи у писање уставних амандмана".

"Тада нико није консултован. Где је била јавна расправа? Ко је питао људе или судије и тужиоце у Крагујевцу или Нишу шта мисле о уставним амандманима?", рекла је Брнабићева.

Она је поновила да се промене Устава раде за грађане и привреду да би се исправиле неке нелогичности и да би се судство, било, не само независно, већ много одговорније грађанима.

Одговарајући на наставак излагања Глишића који је рекао да Србија треба да бира између "бољег живота и суверенитета", Брнабићева је казала да наша држава не прихвата "или - или" одакле ког да долази. "Сувише волимо и ценимо нашу земљу и њен слободарски дух. Ова већина никада неће пристати на то ако признате Косово можете у Европску унију, при том то никада није било на столу", рекла је Брнабићева.

Глишић је током расправе рекао да је подржао Устав из 2006.године који је донет у време Војислава Кошутнице, а за који је, како је рекао, на референдуму гласао и патријарх Павле.

"Невероватно ми је какав алиби ви дајете претходним рушилачким властима који су уништили Србију, прилично је дотукли, довели незапосленост на преко 25 одсто...", рекла је Брнабићева и подсетила да су "пљачкашке приватизације" кренуле 2000. године, те напоменула да то није био никакав диктат већ одлука тадашњих власти.

"Циљ је ефикасније правосуђе" 

Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је да иницијатива за промену Устава није тема која се тиче само европских интеграција земље, већ да представља инструмент за унапређење темеља једне успешне и демократске државе, што чини ефикасно и независно правосуђе.

"Европске интеграције су процес који је дао оквир и био је катализатор нечега што је требало да унесемо у наш правни систем, у део правосуђа који се односи на владавину права", казала је Јоксимовићева.

Додала је да владавина права подразумева и борбу против корупције, борбу за слободу и мањина и медија, затим борбу против организованог криминала, процесуирање ратних злочина...

Према њеним речима, то што данас Србија формално започиње промену Уставу говори о недвосмисленој посвећености владавини права, што ће довести и до процеса и убрзања процеса европских интеграција.

Одговарајући на критике Камберија у вези са поглављем 35, она подсећа да то поглавље није замена за дијалог Београда и Приштине и додаје да је било замишљено као мониторинг Бриселског дијалога.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић позвала је политичке представнике Албанаца у Народној скупштини да учествују у расправи и одлучивању о Предлогу за промену Устава и о томе како ће изгледати правосуђе и како ће се уставне промене у тој области одразити на положај припадника националних мањина.

Одговарајући на критике посланика Шаипа Камберија да Устав треба променити у целини, те поруку да неће гласати за парцијалне измене, рекла је да је Устав из 2006. "људскоправашки" и да је у њему јасно дефинисано какво друштво желимо да будемо.

Она је приметила да се највећи део Камберијевих опаски односи на критике дела стручне јавне расправе, расправе цивилног друштва и Венецијанске комисије из 2007. и 2008. године, истичући да се од тада много тога променило у примени уставних чланова којима се дефинишу људска права и слободе.

Коментаришући то што је Камберију проблематична преамбула Устава која КиМ дефинише као део Србије, Чомићева је рекла да у садашњем Уставу постоји члан по којем се положај КиМ дефинише посебним законом.