Клачар за РТС: Осетљивије теме у међустраначком дијалогу тражиће више времена за договор

Бојан Клачар је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објаснио да се међустраначки дијалог у Србији одвија на два колосека, један уз посредовање европарламентараца, други без њих.

Према његовим речима, могуће је да ћемо конкретне закључке имати у дијалогу који се дешава без посредника.

"Чини се да ту ствари иду брже и да ће, према најавама Дачића, тема бирачког списка бити важна на следећем састанку. Чини се да та тема не би требало да буде спорна ни за власт ни за опозицију", истакао је Клачар.

Наводи да је, када је реч о бирачком списку, остало нејасно шта значи то додатно сређивање  списка – да ли ће бити урађена додатна контрола, верификација…

"Бирачки списак ће бити тема о којој ће се разговарати и тема о којој може да се постигне договор. Теже је са темама функционерске кампање и улоге медије, вероватно ће се о њима дуже преговарати. Дачић је вероватно у праву, дајући рок до октобра, и да ће те осетљивије теме тражити да се дијалог настави током лета и на јесен, јер су мале шансе да ће се договор постићи брзо", напомиње Клачар.

Сматра да два колосека на којима се води дијалог неће бити иста, да неће бити договора о истим стварима.

"Биће важно како ће Дачић, који учествује у оба, да их споји. Те две линије се морају у неком моменту спојити како би се дошло до неких закључака", напомиње Клачар.

Структурне промене и смена генерације политичара у Хрватској 

Коментаришући локалне изборе у Хрватској, Клачар је навео да се тамо дешавају два паралелна процеса – структурне промене и смена генерације.

"Дуалитет између СДП-а и ХДЗ-а се на неки начин круни, будући да се СДП налази у великој кризи и да је на овим изборима остао ван великих градова, осим у Ријеци. Када се у политици направи одређени простор, онда се он попуњава. То су пре свега млади људи окупљени нпр. око Томислава Томашевића и листе Можемо", указао је Клачар.

Такође, како каже, неки велики лидери у Хрватској су завршили каријере, па се отворио простор за млађу генерацију.

"Дешавају се промене које су одраз одређене врсте кризе парламентарног и политичког живота какав смо упознали у последних двадесет година, а то је неповерење у политичке странке као институције политичког система. То је довело да се појаве неке 'меке' странке, које немају јаку инфраструктуру, са млађим људима, који хватају тај талас из Западне Европе, леве и зелене теме, и који их комуницирају на други начин. Ништа није чудно, млади имају другачију енергију у односу на старије. То су људи који имају различите идеологије и позиције, али су спремни да разговарају о њима", наглашава Клачар.