Брнабић: До краја јуна студија о пројекту "Риотинта", отварамо четворо очију

"Отворићемо четворо очију", рекла је Брнабић у дијалогу са члановима Националног конвента о Европској унији на тему одрживи развој са фокусом на питања заштите животне средине и питања енергетике.

Поручила је да није ту да брани ниједног инвеститора и да јој је од сваког појединчног инвеститора важнији сваки грађанин Србије и локална заједница, али и нагласила да је важно да не полемишемо тиме шта смо чули и видели у медијиама, него чињеницама.

Навела је да ниједну парцелу коју "Риотинто" има у поседу није добио експропријацијом, него је та компанија купила парцеле од људи који живе на том подручју.

"Понудили су новац, ови људи су желели да продају и сви су продали парцеле, ниједну једину држава није еспроприсала. Не можете да ми кажете да људи који тамо од 2004. живе са Риотинтом и продају своје парцеле немају ни једну информацију о томе шта ће тамо бити, шта се планира, каква се истраживања воде", навела је Брнабић.

Тако је, каже, било и у случају каменолома у Косјерићу, када су мештани продали своје парцеле, грађани нису дали ниједан кометар, па су онда рекли да држава треба да забрани пројекат.

"Значи они хоће да продају све парцеле тамо и онда кажу, то држава сад да заустави. Је л то владавина права", навела је Брнабић. Каже и да о пројекту "Риотинта" не треба причати као да је тај пројекат у Србији од децембра 2020.

"Основни грађански активизам је да објаснимо људима процесе и да кажемо ''људи то је ваша земља, учествујте у свим јавним увидима и јавним расправама", каже Брнабић.

Навела је да "Риотинто" има снимке јавних расправа са грађанима од пре годину дана. "Ниједну реч нису рекли, а сад се сви понашамо као да је тај проблем пао са неба, па је држава неодговорна шта све пушта инвеститору. Држава није ништа морала да уради, све се десило већ на локалу зато што су људи продали своју земљу", рекла је Брнабић.

Све би, каже, било лакше да је на време постојао тај грађански активизма и да су грађани учествовали у свим плановима.

"Важно је за Србију да ја не заустављам инвеститоре који су испунили све услове, уложили 500 милиона евра док смо се сви правили луди да је све ОК, продавали своју земљу, онда рекли ''сад кад треба нешто да радите, идите кући''. То није владавина права и није стабилна држава", рекла је Брнабић.

Каже да апсолутно подржава грађански активизам, али да не може да подржи то да се ништа не питају људи на локалу него три или четири организације за заштиту животне средине из Београда са осталим политичким активистима путују по Србији, па забрањујују пројекте где год они мисле да не треба да буду.

Навела је да ни за кога међу тим организацијама није рекла да је страни плаћеник, али да је рекла да се неке финансирају из иностранства.

"Није ми јасно да се неке организације финансирају из иностранства, из земљама ЕУ, да се боре против малих хидроелектрана у Србији, а плаћени су из земаља које имају 10, 20 или 50 пута више малих хидроелектрана него Србија", рекла је Брнабић.

Без манипулације са заштитом животне средине

Заштитом животне средине треба да се бавимо на најодговорнији начин - без манипулација - и договоримо се шта у вези са тим, као друштво, желимо у будућности, поручила је председница Владе. 

У дијалогу са члановима Националног конвента о Европској унији на тему одрживи развој са фокусом на питања заштите животне средине и питања енергетике, Брнабићeва је рекла да као земља треба да се договоримо који је наш "енергетски микс" и да у томе не види конструктиван предлог, већ само почетно противљење ветропарковима, соларима, малим хидролектранама и термоелектране.

"Осим ако желимо да живимо без електричне енергије, не видим конструктиван предлог", рекла је Брнабић и навела да на крају данашњег састанка као резултат очекује конкретне закључке и то на којим се конкретним стварима заједнички наставља рад и на који начин.

Она је истакла да је заштита животне средине комплексно питање и финансијски изузетно скупо, али да ништа није скупље и важније од људских живота.

Без обзира колика су велика улагања потребна у области заштите животне средине, каже Брнабић, Влада је не само спремна да то уради, него је и одредила зелену агенду и зелену транзицију у области заштите животне средине и енергетике као један од њена три кључна приоритета.

Навела је да је завршена преговарачка позиција за поглавље 27 које ће бити отворено кроз кластер и да се о томе разговара са партнерима из ЕУ.

Навела је да је јасно да је поглавље 27 поглавље које је најскупље за имплементацију и за које ће бити потребно највише улагања да бисмо достигли стандарде ЕУ.

"То је поглавље у које ћемо још дуго, надам се након што постанемо пуноправни члан ЕУ и даље усаглашавати наше стандарде, као што то раде тренутно неке од земаља чланица ЕУ", каже Брнабић.

Нагласила је да се питањем заштите живиотне средине баве владе од 2014. и тврди да се од тада много тога променило.

"Пре 2014. нисмо имали изградњу чак ниједног јединог филтера на нашим термоелектранама. Влада тадашњег премијера Александра Вучића је 2014. почела да инвестира у постројење за одсумпоравање на термолектранама", рекла је Бранбић.

Тако је, наводи, од 2014. до данас држава уложила око 600 милиона евра само у изградње постројења за одсумпоравање, а да у последње три године никада није било више енергетских објеката који производе електричну енергију из обновљивих извора енергије, пре свега ветроелектране, нешто мало малих хидроелектрана и јако мало солара.

Треба да уложимо готово шест милијарди евра 

"Уложили смо 600 милиона у постројења за одсумпоравање у нашим термоелектранама. То делује много, али то је ништа у односу на то колико ми треба да уложимо како би обезбедили и усаглашсеност са захтевима из директива ЕУ у области управљање водама. Процена је да ту треба да уложимо готово шест милијарди евра, али смо кренили", рекла је Брнабић.

Навела је да до краја године почиње изградња постројења за пречишћавање вода у 27 јединица локалне самоуправе, а да је у првих шест месеци актуелне владе обезбеђана средства за решаање питања депонија.

Подсетила је и да је на предлог владе у марту ове године усвојен Закон о климатским променама за који каже да је први системски закон за ограничење емисије гасова са ефектом стаклене баште, да је завршена јавна расправа о изменама Закона о заштити природе, а да су усвојени важни закони из области енерегтике, међу којима је Закон о обновљивим изворима енергије.

"Имамо проблем управљања отпадом, имали смо дијаметрално супротне захтеве, да дозволимо спаљивање отпада уз строге контроле као у ЕУ и истовремено захтев на устанку да никако не дозвољавамо спаљивање оптада", рекла је Брнабић.

Навела је и да имамо много лажних вести и котроверзи у вези са тим да влада штити инвеститоре што, наглашава, никада није био случај од 2014. године и поручила да је заштита животне средине важна тема којом не треба мануипулисати, посебно не политички.