Читај ми!

Мали: Усвајањем закона ствара се основ за помоћ грађанима и привреди у ковид кризи

Усвајањем Предлога закона о Привременом регистру пунолетних држављана Србије којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије корона вируса створиће се основ за исплату укупно 60 евра у овој години сваком грађанину који се пријави за ту врсту помоћи, каже министар финансија Синиша Мали.

То је један од пет законских предлога који је Мали образложио у Скупштини Србије, а који како каже, с једне стране иду уз ребаланс овогодишњег буџета, а с друге стране треба да доприносу још бољем привредном амбијенту и подизању животног стандарда грађана како би се олакшала борба против ковида 19.

Пријава за исплату помоћи од 60 евра почеће 28. априла и трајаће до 15. маја, с тим да од 5. маја креће и пријава преко кол центара, до тада преко сајта Управе за трезор, а Мали је позвао све пунолетне грађане да се пријаве уколико желе помоћ од државе од 60 евра.

"Урадићемо то брзо и ефикасно, помоћ је део трећег пакета помоћи који иде заједно уз ребаланс", рекао је Мали.

Обајснио је да ће грађанима помоћ од 60 евра бити исплаћена два пута, у мају и новембру, уз то да ће пензиорима бити исплаћено додатних 50 евра.

На ту помоћ од 60 евра, појаснио је министар, могу да рачунају сви пунолетни држављани Србије са пребивалиштем у Србији, који поседују важећу личну карту и пријаве се за исплату.

Мали каже да је прошле године исплаћено по 100 евра сваком пунолетном грађанину који се пријавио, с тим да је та помоћ без пријаве исплаћена пензионерима и корисницима социјалне помоћи.

Навео је да се прошле године за исплату 100 евра пријавило 4.325.500 грађана, а да је она исплаћена за 6.200.000 грађана.

"Исти принцип је и ове године. Најстарији суграђани не треба да се пријављују, као ни корисници социјалне помоћи и лица у заводима за извршење кривичних санкција", рекао је Мали.

"Држава жели грађанима да покаже да је јака и стабилна" 

Поручио је да држава жели грађанима да покаже да је држава јака и стабилна, да новца има и да је уз њих у време кризе.

Образлажући два предлога закона о утврђивању гарантне шеме као део трећег пакета помоћи, Мали је рекао да се један односи на проширење постојеће гарантне шеме у износу од 500 милиона евра.

Појаснио је да гарантна шема подразумева да банке даје подршку привредни субјектима, а да за део тих кредита гаранцију даје Србија, како би банке биле охрабрене да што лакше и брже дају кредите привредним субјектима.

"Ово је био важан део и првог и другог пакета помоћи, чии је резултат да немамо масовна затврања фабрика и отпуштања као што имате прилику да видите у много развијенијим земљама", рекао је Мали.

Навео је да је од две милијарде евра гарантне шеме прошле године, 1,7 милијарду евра већ ушло у токове у нашу економију и да се зато настоји да се гарантна шема прошири са још 500 милиона евра.

Министар каже да је реч о кредитима под повољним условима са периодом отплате до 36 месеци уз обавезна грејс период.

Мали је навео да је уз то, предвиђена и нова гарантна шема такође у износу од 500 милиона евра за она предузећа која су у 2020. имали пад пословних прихода изнад 20 одсто у односу на 2019. годину.

Kаже да је ова гарантна шема усмерена ка њима како би се додатно охрабриле банке да дају кредите онима који су имали пад прихода изнад 20 одсто и додаје да је и ту реч о кредитима на пет година, уз грејс период.

"Задовољан сам договором са фриленсерима"

Мали је изразио задовољство због постигнутог договора са фриленсерима о наплати пореза за који каже да није угрозио порески систем, а нађено је решење и за социјално угрожену категорију фриленсера.

Мали је у Скупстини Србије ображложио измене Закона о порезу на доходак грађана и допуни Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, којима се регулише наплата пореза за фриленсере.

"У последњих пар месеци имали смо велики број разговора са фриленсерима, јуче је био последњи где смо успели да усагласимо коначно решење и то је закон је пред вама", рекао је Мали.

Влада је јуче саопштила да је прихватила предлог удружења фриленсера да се нормирани трошкови повећају са постојећих 43 одсто на 50 одсто, а да је на састанку договорено да се радницима на интернету, односно фриленсерима, омогући уписивање радног стажа сразмерно уплаћеном делу обавеза.

Мали је прецизирао да се обавезе по основу пореза и доприноса утврђују решењем Пореске управе и навео да фриленсере који зарађују месечно до 64.000 динара неће имати обавезу да покрију заостале порезе и допринесе.

Рок за усвајање свих законских прописа који ће дефинисати будући статус радника на интернету померен је на 1. јануар 2022. године, до када це важити до сада договорени услови.

Министар Мали је рекао да ће они који зарађу више од 64.000 динара имати времена до 1. јануар 2022. да своје пословање усагласе са законом, односно да се региструју као предузетници или да оснују правно лице и доо.

"Отварамо разговоре за још другачије можда дефинисање фриленсера кроз нови закон о флексибилним облицима рада. Позив је упућен и фриленсерима да учествују у радној групи", рекао је Мали.

Скупштина разматра и измене Закона о порезу на доходак грађана и допуни Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, којима се регулише наплата пореза за фриленсере.