Клачар: Изборни услови заједнички именитељ компромиса власти и опозиције

Гостујући у Јутарњем дневнику Клачар је изјавио да став Европског парламента, да је циљ свих разговора изградња консензуса и поверења у политичком спектру Србије, добро дефинисан и то је циљ коме треба да се тежи.

"Међутим имајући у виду однос власти и опозиције, имајући у виду да они међусобно не разговарају плашим се да најважнији циљ није реалан до ових избора. За ове изборе би мера компромиса била да се направи заједнички именитељ око изборних услова и мислим да то може да буде добра мера оно што су ОЕБС-ове препоруке", истиче извршни директор Цесида .

Према његовим речима што се тиче тог циља он би значио да би се нека врста дијалога требало да настави и после избора и да та врста дијалога мора да укључи много шири спектар тема него што су изборни услови јер сада власт и опоциција имају прекинуту политичку комуникацију.

Под посредовањем европских посланика 10 месеци од одржавања парламентарних избора, дошло се до уводних разговора у међустраначком дијалогу.

Клачар наглашава да све иде спорије него што се очекивало на почетку.

"Имамо и мањак информација ако то упоредимо са дијалогом из 2019. године. Чини се да ниједна страна није вољна до подели информације и то не мора нужно да буде лоше. Имао сам прилике да учествујем у претходном дијалогу и показало се да под светлима камера политичари изгубе фокус и почну да се баве неким другим стварима", каже извршни директор Цесида

Додаје да је свакако помак што су кренуле консултације и да то на неки начин јесте почетак дијалога.

"Извесно је да ће кроз консултације пре доћи до формата, неких важних тема, решења а да ће суштински дијалог бити онда када стране буду могле да стану једна преко пута друге и да отворено разговарају о одређеним темама", сматра Клачар.

Разговори на два колосека 

Наглашава да је у политици најбоље пратити интересе.

"Чини се да би неуспех овог дијалога имао велике последице и по влат и опозицију. Власт има интерес да дијалог успе зато што би амортизово критике које добија на рачун стања у парламенту а опозиција би изашла из једне готово безизлазне ситуације у случају поновљеног бојкота јер би то утицало да би опет три или четири године били ван институција", поручује Бојан Клачар.

Истиче да је то снажан интерес и за једну и за другу страну. И да би за њега било изненађење да овај дијалог не резултра променама у изборном законодоваству.

"Само је питање да ли ће те промене бити у довољној мери за обе стране и да потпишу такве промене које ће се десити", сматра Клачар.

Разговори ће се одвијати на два колосека, са европским парламентарцима један део опозиције и други део који не жели европске представнике.

Извршни директор Цесида сматра да је легитимно да буду укључени сви они актери па и они који различито виде улогу европарламентараца.

"Чињеница је да ће ово на неки начин да разводни читав процес и остаје најважније питање како ће се та два дијалога слити у исте резултате. Да ли ће закључци једног и другог дијалога бити компатибилни. Мислим да ће вероватноћа компромиса бити већа на оном колосеку, који се одвија без покровитељства европарлеменатараца зато што ми се чини да су захтеви оних странака, који преговарају уз посредство европарламентараца и већи и озбиљнији и укључују бројне ад хок механизме, односно имају више политичкх захтева", каже Клачар.

Додаје да је врло тешко класификовати опозицију у Србији зато што се говори о двадесетак  странака.

"Можемо условно да говоримо о три колоне. Две колоне које имају различите платформе на овом колеску који преговара са европским парламентарцима. То су углавном они који су бојкотовали изборе и имамо други колосек где се налазе странке десног центра и чини ми се да ће оне бити спремније на неку врсту техничких промена", поручује Бојан Клачар.