Ђурић: Бриселски споразум омогућио године мира

Поводом осам година од када су делегације Београда и Приштине потписале Бриселски споразум, Ђурић који је до недавно био директор Канцеларија за КиМ каже да је тај споразум бедем за заштиту мира и српских интереса на КиМ и главни аргумент српске стране у настојањима да обезбеди трајну стабилност и трајни мир.

Ђурић за Танјуг подсећа да је Србија тог априла 2013. године донела две стратешке одлуке које су издржале пробу времена, иако нису биле нимало лаке.

"Прва, да се одбију неповољни захтеви изнети пред српску страну по којима је Србија без икакве противуслуге за српски народ на КиМ требало да прихвати чланство тзв Косова у УН и другим међународним организацијама није била нимало лака за државну делегацију на челу са Александром Вучићем", навео је Ђурић.

Он подсећа да је Србија у том тренутку била неупоредиво економски, војно и спољнополитички слабија и у горем положају него данас.

"Одбити ултимативне захтеве у таквим околностима није било нимало једноставно, посебно имајући у виду притиске који су били и личне природе и укључивали су неку врсту имплицитних претњи и притисака на највише представнике државе", истиче Ђурић.

Наводи да је и сама чињеница да је шеф државне делегације - председник Вучић имао и како наглашава, "политичког карактера и куражи" да такве захтеве не прихвати, довела до тога да су неколико недеља касније пред српску страну изнети знатно повољнији услови.

Према његовим речима, они су подразумевали политички договор, са Заједницом српских општина у центру таквог договора, и без чланства тзв Косова у УН. И та друга одлука да се овакав знатно повољнији стратешки договор прихвати показала се, каже, исправном.

"О њеној тежини сведочи чињеница да су због те политичке одлуке вођене вишегодишње пропагандне хајке, како дела домаће јавности тако и Приштине која је сам концепт Заједнице српских општина настојала да демонизује и прикаже катастрофалним по интересе албанског народа", казао је Ђурић.

Он подсећа да је и Дејтонск споразума био мета жестоких притисака 1995. године када је закључен, иако је у БиХ донео мир.

"Тако данас ми, осам година након Бриселског споразума, можемо да кажемо да он представља бедем за заштиту мира, али и српских интереса на КиМ и да је данас са ЗСО као кичмом, главни аргумент српске стране у настојањима да обезбеди трајну стабилност и трајни мир", каже Ђурић.

Тих осам година мира и стабилности , како каже, пружило је прилику Србији да се опорави од геополитичке катастрофе коју смо доживели распадом земље.

"Осам година развоја довело је до Србије која је економски, војно и спољниполитички знатно ојачана и која са новим самопоуздањем заступа и брани, како интересе у вези са КиМ ,тако и по свим осталим питањима", истиче Ђурић.

По његовим речима, тај период омогућио нам је и да са онима који традиционално нису подржавали нашу позицију када је реч о КиМ почнемо да градимо прагматичне односе чији је циљ, да се ојача стабилност, и отвори читав регион.

Наглашава да данас уз залагању за наставак рада на изградњи мира и стабилности лежи један од значајнијх спољнополитичких ресурса Србије.