Читај ми!

Дијалог Београда и Приштине, десет година после

Прошло је десет година од почетка дијалога Београда и Приштине, у коме посредује Европска унија. Тим поводом Брисел оцењује да је процес донео "истинске промене" када је реч о свакодневном животу људи у региону, али и да је време да се приведе крају. О наставку дијалога говорио је и председник Србије Александар Вучић. Најавио је да ће српска страна инсистирати "гласније и јасније" него до сада на спровођењу Бриселског споразума у потпуности и на формирању Заједнице српских општина.

Састанак који је почео са неколико сати закашњења отворио је деценију дуг дијалог Београда и Приштине. Kасниле су и одлуке, одлагана је примена договореног, а темеље првих договора поставили су тадашњи политички директор Министарства спољних послова Борко Стефановић и заменица косовског премијера Едита Тахири.

Мењали су се посредници и преговарачи, а први и једини конкретан резултат постигнут је две године од почетка сусрета. Споразум о нормализацији односа две стране потписали су тадашњи премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи. Kључна тачка – Заједница српских општина – до данас није формирана.

"Суштински је дошло до дугорочне кризе у процесу дијалога Београда и Приштине то је пре свега везано за ЗСО, јер су увек се тражила оправдања за пролонгирања, успостављања оног на што су се обе стране обавезале у априлу 2013", каже Владимир Ђукановић из Центра за спољну политику.

На обавезе је често упозоравао Брисел, али безуспешно. У успехе Европска унија убраја то што је за исти сто доводила супротстављене стране, како о техничким, тако и о политичким питањима. Одговори које је јавност очекивала нису били јасни, замера новинарка која прати преговоре од почетка косовске кризе.

"То је једина заједничка именица за сваког ко је водио овај дијалог за Ештон, Могерини, Борел, Лајчака јер недостатак транспарентности – новинари су таоци различитих изјава учесника дијалога, могу да идентификују слику шта се дешавало унтра, али ЕУ никад није била јасна око сусрета који се дешавао унутра", каже новинарка Ђерахина Тухина.

Унутрашње политичке прилике у Београду и Приштини значајно су мењале динамику преговора. Одлазак косовских политичких лидера у Хаг, смене власти као и њихове одлуке. Она коју је донео Рамуш Харадинај – такса на робу из централне Србије – блокирала је преговоре дуже од годину и по. Економске блокаде су укинуте, а нове препреке аналитичари виде у изјавама политичких преговарача.

"Да ли ће бити нове препреке бити сталожене или су флоскуле које ће се током нових контаката променити не могу да кажем са сигурношћу, али би било коректно да се нађе нови приступ другачији од оног у досадашњем току", сматра политички аналитичар из Приштине Бехљуљ Бећај.

Ново поглавље у преговорима отворено је прошлогодишњим именовањем Мирослава Лајчака за европског посредника у дијалогу од кога се очекује да стави тачку на њих.

"Током претходних 10 година дијалог је значајно променио живот грађана Западног Балкана, али сада је време да се крене даље и процес приведе успешном крају. Зато радимо с обема странама на постизању споразума. Чланице ЕУ очекују да се дијалог настави брзо и да Београд и Приштина што пре заврше овај процес", истиче портпарол Европске уније Петер Стано.

У скори крај процеса не верују аналитичари који оцењују да су домети Мирослава Лајчака скромни. Могао би да их демантује уколико очекивани сусрет Александра Вучића и Аљбина Kуртија донесе конкретан резултат.