Димитрије Милић за РТС: Немачка нема елементе “тврде“ моћи, али је њен интерес да овај регион буде стабилан

Димитрије Милић је за Јутарњи програм оценио да с променама у Вашингтону с Џоом Бајденом и  демократама у оба Дома Конгреса, а са друге стране и истом структуром на нивоу европске власти,  можемо очекивати релативно кохерентну политику и од Вашингтона и од Берлина по питању дијалога Београда и Приштине.

Истакао је и да су очекивања Вашингтона и Европе коју у овом случају представља Мирослав Лајчак,  да се тај проблем реши и "да се дође до свеобухватног споразума између Београда и Приштине". У том смислу, наводи, позиција с њихове стране је јасна.

"Са стране Београда и Приштине позиција је нешто другачија у смислу да постоји велика разлика. С једне стране имате наше званичнике који су отворени за дијалог, видимо изјаве и председника Александра Вучића и министра Николе Селаковића који говоре о решењу да не добије једна страна све, односно никоме све а свакоме довољно", нагласио је Милић.

Указао је да, с  друге стране Приштини има један максималистички став који се базира на томе да се увек иде један корак више и да се тражи максимално.

"У овом случају говоримо о Албину Куртију и о `Великој Абанији`, што добрим делом и руши кредибилитет приштинске стране из разлога што и споразуми који су потписивани нису испуњени с њихове странa, ако говоримо о заједници српских општина, о таксама", навео је Милић.

Такође, додао је, да се с косовске стране може видети једно трошење политичког капитала који они имају још од 1999. године и који се од 2008. троши и на њихове унутрашње поделе и проблема у свом функционисању.

"Дефинитивно преговори неће бити лаки, позиције су различите, али оно што ће преговоре вероватно убрзати је да имамо потпуну сагласност Брисела и Вашингтона по том питању.

Оно што је врло вероватно црвена линија са стране Европске и запада је промена граница, то је политика према којој су људи на западу резервисани, нарочито сада када имамо промену у Вашингтону. Не постоји жеља да се дође до размене територија и сличних договора. Тако да с те стране постоји црвена линија и не треба очекивати промену", сматра Милић.

"Политичка моћ Немачке веома утицајна"

Што се тиче економске сарадње с Немачком Милић објашњава да постоји више начина како се она мери.

Истакао је, да је то, што око 67.000 људи у Србији сваког дана устаје и иде на посао у немачке компаније, један веома мерљив податак који се у међувремену повећава.

"С друге стране ако погледамо, главни извозни партнер Србије је Немачка. Оно што је зарађено на сваких 50 евра је шест из Немачке. Значи да је Немачка главна извозна дестинација Србије", река је Милић.

Указао је да Немачка нема класичне елементе тврде моћи, нема огромну војску, нуклеарно наоуржање и право вета у СБ УН. Немачка је, како каже, прво име економије у Европи, четврто у свету, и она због економског утицаја трпи и политичку моћ.

Оцењује да Немачкој у овом региону одговара да буде стабилно, да би се њен капитал ширио, напредовао и у том смислу "било какви ризици као што су померање граница у етничком смислу, из њиховог угла гледања су велики ризици који би могли довести до нове кризе у региону, да би и из других држава могло доћи до иницијатива за прекрајање граница".

Пре свега, ту се, како наводи, мисли на БиХ. Немачки интерес је, оцењује Милић, да овај регион буде стабилан, "да не буде неки превелики полигон за утицај Русије Кине и неких других конкурентских сила, а да постоји економска сарадња између држава региона и Немачке".

"Србија у овом случају треба највише да сарађује с Берлином. У овом случају из разлога што немачка економија неће пропасти иако сада има одређене изазове због коронавируса, тако да, док год је немачка економија јака, њена политичка моћ ће такође бити веома утицајна на Европу", поручио је Димитрије Милић.