Читај ми!

Селаковић: Србији важна подршка Немачке, посебно у процесу приступања ЕУ

Министар спољних послова Никола Селаковић најавио је, уочи посете Немачкој, да ће искористити прилику да свом немачком колеги Хајку Масу пренесе шта је постигла Србија и да би то било незамисливо без немачке подршке, те да је наша држава спремна да настави ову сарадњу, као и политички дијалог са Берлином.

Министар Селаковић, који ће наредна два дана боравити у посети Берлину, у интервјуу за Зидојче цајтунг, каже да је подршка Немачке веома важна за Србију, посебно у процесу приступања ЕУ.

Када је реч о нормализацији односа са Приштином, Селаковић је истакао да је Београд предузео много корака, спровео све обавезе из Бриселског споразума из 2013. године, а и даље чека да Приштина спроведе своју обавезу – формирање Заједнице српских општина.

"Подржавамо улогу специјалног изасланика ЕУ Мирослава Лајчака. Искрено, верујемо да једино решење таквог питања може бити само компромис. А одрживи компромис се не може састојати у томе да једна страна даје све, а друга ништа", поручио је Селаковић.

На питање да ли такав компромис укључује признавање Косова као суверене државе, Селаковић је узвратио питањем: "Шта је онда компромис?"

"Ја не видим компромис у једном таквом оквиру. Знам да Берлин сматра Косово сувереном државом. Али Београд нема такво становиште. Као ни Мадрид, Атина, Братислава, Никозија и Букурешт. Морамо наћи решење које је одрживо и прихватљиво", нагласио је шеф српске дипломатије.

Упитан како ће изгледати политичка карта региона за 10 година и да ли ће границе бити исте као и данас, Селаковић је указао да немају ни данас сви исте карте Југоисточне Европе, већ да постоје разлике у погледима.

"Желим да видим Југоисточну Европу као део уједињене Европе. Мирни регион из којег људи не емигрирају у друге земље. Председник Србије покренуо је регионалну иницијативу 'Мини-Шенген' са шефовима влада Албаније и Северне Македоније. Економска интеграција такође доводи до попуштања тензија. Ако би Брисел показао знатно више политичке воље и интересовања за добробит грађана и интеграцију региона у Европску унију, тада би се многе тренутно тешке контроверзе решиле много лакше", рекао је Селаковић.

О вакцинацији и зашто је изабрао Синофарм вакцину

Зидојче цајтунг посебно је интересовао и процес вакцинације, па је на питање да ли се вакцинисао, Селаковић одговорио да је другу дозу вакцине примио пре 18 дана, те да је један од 1,45 милиона српских грађана који су се вакцинисали против коронавируса.

Селаковић је рекао да је његово искуство са вакцинацијом апсолутно позитивно и да није имао нуспојаве.

Истакао је да је поносан на своју земљу која је грађанима омогућила да бирају између четири вакцине – две са запада, Фајзер-Бионтек и Астра Зенека, и две са истока, Спутњик В и Синофарм.

Указао је да је он одабрао кинеску, Синофарм вакцину, мада би, додаје, узео било коју од остале три.

"Одабрао сам Синофарм, јер знам да су многи други грађани одабрали ову вакцину и зато што су ми лекари рекли да је то на класичан начин произведена вакцина која пружа дугорочну заштиту", објаснио је Селаковић.

Упитан да ли је председник Вучић, приликом дочека испоруке вакцина из Пекинга, речима да Србија "дубоко верује у кинеску вакцину, а тиме и у кинеску државу" упутио сигнал Бриселу, Селаковић је одговорио да то није случај, већ да је то био само гест према пријатељима који су нам помогли када нам је било најпотребније.

"Баш као на почетку пандемије, када смо од наших кинеских пријатеља добили респираторе. Ми смо мала земља, сиромашна. Када се нађете у невољи, морате наћи најбоље начине да спасите људске животе. Ми остајемо на европском путу и то је наш основни спољнополитички приоритет, који се није мењао више од 20 година", указао је Селаковић.

"Припадамо европском културном простору"

Селаковић је подвукао да Србија тежи ка чланству у ЕУ и да су све реформе које су започете последњих година усмерене ка томе.

"Припадамо европском културном простору. Прва смо држава Западног Балкана која је прихватила нову методологију ЕК за процес проширења", подсетио је Селаковић.

Упитан за извештај о Србији, у којем Европска комисија наводи напредак, али и недостатке, као, на пример, да у земљи тренутно нема ефикасне опозиције, јер су многе странке бојкотовале последње изборе, Селаковић је рекао да се у великој мери слаже са извештајем, али и да се не би сложио у неколико тачака.

Подсетио је да Србија није била једина земља која је морала да организује изборе током пандемије, већ да је тако било и у неким државама чланицама ЕУ.

Када је реч о транспарентности власништва у медијима, изразио је уверење да је Србија једина на Западном Балкану завршила транзицију у овој области.

На изјаву председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен да је Западни Балкан део Европе, а не само успутна станица на "Путу свиле", Селаковић је рекао да критике кинеских инвестиција у Србији понекад долазе из земаља чији је обим трговине са Кином неколико хиљада пута већи.

"Тражимо најбоље начине да људима овде пружимо услове да остану у Србији и издржавају своје породице. То није ништа што би било у супротности са нашом европском оријентацијом. Тежимо ка пуноправном чланству у ЕУ. То знају и наше колеге у Москви и Пекингу", нагласио је министар.

"Немачки инвеститори запошљавају скоро 70.000 људи у Србији, тежимо бројки од 100.000"

Говорећи о економским успесима Србије, Селаковић је подсетио да је од 2014. године просечна плата порасла са 329 на 562 евра, јавни дуг је пао са 78 на мање од 58 одсто БДП-а, а незапосленост са 26,9 на 7,3 одсто.

Стране директне инвестиције су се, према његовим речима, знатно повећале и само у прошлој години Србија је привукла око три милијарде евра инвестиција.

"То су добри показатељи успеха наших реформи у владавини права и сигурности инвестиција. Немачки инвеститори данас запошљавају скоро 70.000 људи у Србији, а ми тежимо симболичној бројки од 100.000", указао је Селаковић.

На питање да ли ће са министром спољних послова Немачке разговарати и о томе како миграција висококвалификованих лекара и болничара у Немачку утиче на Србију, Селаковић је рекао да није срећан што се толико лекара и болничара одселило, али је додао да је то судбина коју деле и државе чланице ЕУ у региону.

"Влада Србије је у последње четири године учинила много на побољшању нашег здравственог система. Повећали смо плате лекарима и здравственим радницима, а у децембру смо чак успели да отворимо две велике нове клинике са квалификованим особљем", истакао је Селаковић.