Брнабић: Србија неће извозити литијум као сировину

У оквиру дела седнице последњег четвртка у месецу када посланици користе прилику да уживо испитају представнике извршне власти, самостални посланик Владан Глишић питао је премијерку о јавној расправи у вези са променом простороног плана и изградњи депоније.

Брнабићева је свим грађанима Србије, посебно Лознице, рекла да ће највећа пажња бити посвећена елаборату о заштити животне средине и да ће од компаније "Рио Тинто" бити захтевано да се придржавају најбољих еколошких стандарда.

"Јавна расправа је одржана, што не значи да неће додатно да се разговара", рекла је Брнабићева и позвала Глишића на састанак тим поводом, што је он прихватио.

Она је додала да је у току студија процене утицаја на животну средину, наводећи да би требало да се заврши до јуна ове године, а док се то не заврши, како каже, неће бити донате финалне одлуке о даљем току пројекта.

Према њеним речима, рудник који се планира би био подземни и неће угрозити обрадиве површине, а када је реч о депонији, разговара се, каже, о две локације.

"То ће бити чврсти отпад и неће угрозити животну средину, нарочито реку", рекла је Брнабићева и напоменула да је отворена да разговара и са локалним становништвом о томе.

Према њеним речима, јавни интерес је улагање компаније од преко 1,5 милијарди евра, и то што налазиште Србији обезбеђује 10 одсто светских резерви литијума, а "Рио Тинто" добија право на експлоатацију.

"Биће немогуће литијум извозити из Србије као сировину, морамо да правимо полупроизвод или финални производ да би могла економија да се развија", рекла је премијерка и објаснила да би Србија могла да постане европски центар за производњу батерија, електричних аутомобила и других производа од литијума

Додала је да када "Рио Тинто" буде продавао литијум, мораће да докаже да je поштовao све стадарде животне средине.

На питање о повећању рудне ренте, Брнабићева је одговорила да је и министарка Зорана Михајловић покренула то питање, да се размишља о томе, али и да је важно да постоји стабилан оквир за инвеститoре.

"Балкански ток - енергетска сигурност, екологија, инвестиције"

На питање зашто је Балкански ток важан за Србију, Брнабићева је изјавила је да је тим гасоводом добијамо више гаса, шири мрежа кроз целу земљу, ако и да се стварају прилике за нове инвестиције.

Како је додала, гасовод је важан и за заштиту животне средине, а Србија постаје и транзитна земља за гас.

Наппменула је да Србија од земље која купује гас, постаје транзитна земља за гас и наплаћује транзитну таксу која ће се сливати у буџет.

Истиче да ће "Балкански ток" омогућити да се гасоводна мрежа шири по Србији, а посебно, наглашава, у оним местима у којима до сада није било инвестиција.

"Желимо до тих места да доведемо гас, како бисмо могли да привучемо инвеститоре", рекла је Брнабићева.

На излагање премијерке надовезао се ресорни министар Томислав Момировић навевши да се у протеклих месец дана радило на измени правилника везано за прикључке на гасовод како би цена за домаћинства била нижа.

"Око 95 одсто корисника гаса су мала домаћинства до 400 квадратних метара, због тога морамо да им олакшамо да се прикључе на гасовод", рекао је Момировић.

"Обезбеђен новац за почетак изградње београдског метроа"

Премијерка је поновила раније најаве да ће изградња метроа у Београду почети крајем године, додавши да је новац у буџету обезбеђен и за студије изводљивости и за почетак градње.

Подсетила је да је Влада Србије потписала предуговоре са кинеским и француским компанијама које ће радити на изградњи метроа, али и да је буџетом за ову годину обезбедила новац за почетак изградње, студије изводљивости и пројектно-техничку документацију.

"Сада можемо да кажемо да ће до краја године почети изградња метроа у Београду", рекла је Брнабићева.

Министар Томислав Момировић казао је да ће у новембру почети радови на изградњи депоа за београдски метро у Макишу, а да ће након тога кренути изградња прве линије метроа од Железника до Миријева.

Додао је да ће за две године почети изградња друге линије од Земуна до Миријева.

Истакао је да је вредност инвестиције за прве две линије метроа 4,4 милијарде евра, а да је, додаје, у плану да се гради и трећа.

Говорећи о завршетку радова на обе линије, Момировић је навео да ће прва линија бити завршена до 2028. године, а друга до 2030. године.

"Речи Фон Kрамонове нису званични ставови ЕУ"

Премијерка Ана Брнабић изјавила је да известилац Европског парламента за Kосово Виола фон Kрамон својим изјавама и захтевима нарушава преговарачки процес Београда и Приштине, али да њени ставови нису ставови Европске комисије и ЕУ.

Брнабићева је тако одговорила на питање посланика о томе да је Фон Kрамонова позвала Савет ЕУ да се Приштни да зелено светло за визну либерализују и упутила апел и земљама које нису признале самопроглашену независност Kосова.

Додала је да као што у парламенту Србије сваки посланик може да прокламује ставове који нису ставови Владе, тако и у ЕП европски посланици могу да заступају ставове иза којих не стоји званични Брисел.

"Објективност Фон Kрамонове није неупитна, она је стопостотно необјективна. Далеко је одмакла од било каквог дипломатског протокола и понашања и отворено је непријатељски расположена према Србији", сматра премијерка.

Брнабић је казала да Београд такође подржава визну либерализацију грађана са KиМ, јер је то у интересу њених грађана.

Сматра да до визне либерализације неће брзо доћи јер, како је рекла, већина чланица ЕУ зна да би се у том случају грађани са KиМ, пре свега албанске националности, напустили покрајину и преселили се у те земље.

Брнабићева је навела да се тиме што Фон Kрамонова ради нарушава преговарачки процес о KиМ и показује колико га као известилац поштује, односно не поштује. 

Позив општинама и градовима да среде адресне регистре

Министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић позвала је у Скуштини Србије 33 општине и градова да буду ефикаснији у сређивању адресног регистра, истичући да у 21. веку у нашој земљи постоји 67.300 улица које су необележене.

Обрадовићева је на седници у оквиру које народни посланици постављају питања члановима Владе, позвала те општине и градове да дају предлоге за називе улица и навела да уколико немају своје предлоге, могу да се обрате Министарству које ће им помоћи предлозима из регистра назива улица који се користе у Србији.

Подсетила је да је адресни регистар пројекат вредан два милиона евра, а да служи томе да се именују улице које за сада нису именоване и обележе бројевима зграде и куће које нису нумерисане.

Грађанима Србије који сада станују у улицама које нису обележене поручила је да неће имати додатних трошкова приликом мењања адресе.

У априлу додела 900 станова за припаднике снага безбедности

Министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић изјавио је да ће у априлу бити додељени кључеви 900 станова запосленима у сектору безбедности у Новом Саду, Краљеву и Крагујевцу, а да се у Београду тренутно гради 1.000 станова за припаднике снага безбедности.

Момировић је рекао да је за изградњу станова за припаднике служби безбедности издвојено 210 милиона евра у градовима широм Србије.

''У априлу ће у Новом Саду бити додељено 500 станова, а у Краљеву и Крагујевцу пи 200 станова'', рекао је Момировић у Скупштини Србије на питање шефа посланичке групе СПС Ђорђа Милићевића колико је држава издвојила за станове за припаднике снага безбедности, колико се станова гради и који је рок за завршетак радова.

Момировић је казао да се у Београду тренутно гради 1.000 станова и да се припремају још две парцеле за 2.200 станова.

''Трудимо се да изведемо пројекте у свим градовима, градимо око 7.000 станова, уверен сам да ћемо успети да завршимо овај пројекат који је покренуо председник Александар Вучић, а чији је циљ да ниједан припадник служби безбедности нема нерешено стамбено питање'', рекао је Момировић.

Тончев: Зауставити исељавање младих у богатије средине

Министар без портфеља Новица Тончев истакао је да је циљ Владе Србије да престане исељавање младих из мање развијених општина у богатије средине у земљи, нагласивши да је за то потребно обезбедити им услове ''макар онакве какве имају њихови вршњаци у богатијим срединама''.

Тончев је, у Скупштини Србије на седници на којој су чланови Владе одговарали на питања посланика, казао да је приоритет државе, Владе и Скупштине квалитетнији и бољи живот свих грађана, а посебно оних који живе у недовољно развијеним општинама.

"Наш циљ је да млади остану да живе и раде у својим срединама. Успех Владе ће бити ако успемо да спречимо исељавање младих из слабије развијених општина у богатије, а да бисмо то успели да урадимо, морамо да им обезбедимо бар услове које имају млади у богатим срединама наше земље", казао је Тончев одговарајући на питање посланика СПС-а Ђорђа Милићевића о приоритетима развоја неразвијених општина.

Истакао је да је то посао Владе и да ће се тиме бавити, наглашавајући да су чланови његовог кабинета од 44 неразвијених општина обишли 38.

"Обићи ћемо сваку од тих општина и разговарати и са грађанима о њиховим проблемима, које ћемо после гледати да решавамо", казао је Тончев.

Ружић: Сутра почиње јавна расправа о стратегији образовања

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић најавио је да ће сутра бити одржан први округли сто, односно јавна расправа о стратегији образовања до 2030. године.

Ружић је то најавио на седници Скупштине одговарајући на питање посланика СПС-а Ђорђа Милићевића на који начин стратегија предвиђа да се повећа брига о талентима, као и да се прати брз процес промена у занимањима.

Министар је навео да ће у стратегији бити обрађене све секторске теме, од предшколског, основног, средњег, виосоког, дуалног образовања, као и дигитализација.

Други округли сто биће одржан 2. марта, а последњи 8. марта.

"Сва академска и друга јавност је добордошла да да своје конструктивне критике и предлоге за стратегију која ће нам бити оријентир у наредних 10 година и за многе акционе планове", казао је Ружић.

Ружић је рекао да би филм ''Дара из Јасеновца'' требало да уђе у школске програме у циљу едукације младих генерација о тим историјским догађајима.

Ружић је у Скупштини Србије, одговарајући на питања посланика, рекао да је велика част што се у скупштинској сали нашао редитељ филма ''Дара из Јасеновца'' Предраг Гага Антонијевић и нагласио да је обавеза Владе Србије и ресорног министарства да пронађе начин да се, како каже, тај филм од септембра приказује бар у средњим школама.

Јоксимовић: Даром да прекинемо непажњу заборава

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да је тема логора у Јасеновцу, где је велики број Срба настрадао током Другог светског рата, важна за Србију и додала да представља најбољу опомену непажње заборава српских жртава.

Јоксимовићева је у Скупштини је изразила наду да ће филм Предрага Антонијевића "Дара из Јасеновца" прекинути "непажњу заборава" у нашем народу, не само када је, каже, реч о Јасеновцу.