Чомић: Нема друштвеног и економског развоја без владавине права

На завршној годишњој конференцији "Има ли друштвено-економског развоја без владавине права?", Чомић је рекла да је остваривање владавине права прилично једноставно.

"Договоримо се шта пише у правилима којих морамо да се придржавамо, прочитамо их и радимо како је записано у правилима. Тако се гради владавина права", рекла је Чомић.

Навела је да министарство које води може у изградњи владавине права да гради друштвени дијалог слушајући пажљиво све и да ради на доношењу предлога закона који смањују неправде неких друштвених група.

Такође, наводи, министарство може да ради на једнакости жена и мушкараца, као и на борби против дискриминације и кроз закон о истополним зеједницама који треба да омогући више права за ЛГБТ популацију и да уреди међусобна права и обавезе у истополним заједницима.

"Све то има везе са социо-економским развојем, јер је то један по један каменчић којим се круни илузија да је Србија неспособно друштво за владавину права", каже Чомић и наводи да у тим илузијама многи уживају и у власти у критичкој јавности.

"Без владавине права нећемо имати дијалог" 

Поручила је да нема друштвеног и економског развоја без владавине права и да без тога може да буде само већи број конфликата у друштву, и то унутар једне или међу више интересних група.

"Без владавине права нећемо имати дијалог. Важно је да се договоримо зашто је добро независно правосуђе и доследна примена закона", рекла је Чомић и навела да је потребна изградња међусобног поверење у друштвеном ткиву које, каже, недостаје у Србији.

"Међусобно поверење је стуб за будућу социјалну кохезију", каже министарка.

Сматра да Србија може да поправи оцену о владавини права у Извештају Европске комисије на крају ове године и да ће бити учињен напредак.

"То није ствар која је повезана са новцем са инвестицијама, са пандемијом, то је ствар која је везана за промену понашања свих нас, прво нас на јавним пословима, а онда и других", рекла је Чомић.

Најавила је да ће два велика друштвена дијалога која ће бити покренута у наредном периоду бити везана за владавину права.

Први ће се, како је рекла, односити на питања о томе како ћемо живети после пандемије коронавируса, а други о последицама пандемије на жене и мушкарце.

"Владавина права императив у процесу приступања ЕУ" 

Без владавине права нема економског и друштвеног развоја, нити функционалних институција и добрих закона, оцењено је на завршној годишњој конференцији под називом "Има ли друштвено-економског развоја без владавине права".

"Зато је владавина права императив у процесу приступања ЕУ. Није то увек лако", рекао је Ингве Енгстром из Делагације ЕУ у Србији и наглашава да је важно објашњавати опипљиве користи од владавине права и то како она доводи до развоја.

Навео је и да је потребна свест о значају реформи, за које каже да су некада болне, али које на крају дају добре резултате.

Заменик шефа мисије у амбасади Норвешке у Србији Геир Хакон Јохансен рекао је да је кључно обезбедити инклузивни економски развој, уз јачање владавине права и основних слобода.

"У модерној економији владавина права је предуслов за друштвено-економски развој, за стабилност, иновације, усвајање знања, борбу против корупције и сузбијање дискриминације", казао је Јохансен, који је говорио и о искуствима нордијских земаља које инсистирају на полагању рачуна и на одговорности кроз примену владавине права.

Навео је да ресурсе у друштву треба користити на најоптимиланији начин, а да је људски капитал кључан за развој привреде, очување конкурентностии и даљи напредак и економски развој.

Висока представница УН у Србији Франсоа Јакоб рекла је да УН стално настоје да оснаже везу између владавине права и одрживог развоја.

Навела је да је у пандемији дошло до нових облика неједнакости, а да су неке старе старе још продубљене, да владавина права мора да се прилагођава временима и новим околностима и да је недостатак владавине права препрека једнакости и правичности.

Организатор конференције је била Фондација Центар за демократију у оквиру пројекта "Повезујемо тачке" уз подршку Балканског фонда за демократију и Амбасаде Kраљевине Норвешке у Београду.