Читај ми!

Брнабић: Србија бележи невероватне резултате, успеси у здравству и привреди

Србија успела да, како је рекла премијерка Ана Брнабић, у овом тешком периоду који је обележила пандемија, уради две фасцинантне ствари: да има најмањи пад БДП-а у Европи у 2020. и да буде тренутно друга у Европи по броју вакцинисаних, а прва по броју грађана који су примили обе дозе вакцине.

Ана Брнабић истиче да су постигнути резултати које нисмо могли ни да замислимо пре неку годину.

"То је нека нова Србија, то је заиста нешто што нисмо могли ни да замислимо до пре само пар година када говоримо о Србији, да смо први или други у овако неким стварима, осим да то није спорт или математика, физика или некада музика", рекла је Брнабићева на представљању 13. издања Сиве књиге НАЛЕД-а.

Поручила је да је Србија сада потпуно другачија земљла.

Истакла је да то Влади даје ветар у леђа за даље реформе, као и да се ти успеси нису десили случајно.

Премијерка Србије је рекла да је све то постигнуто захваљујући реформама и финансијској консолидацији земље у претходном периоду.

Захвалила је НАЛЕД-у на дугогодишњој подршци у реформама и помоћи да власт идентификује кључне ствари и да их имплементира.

"Све са циљем да Србија постане земља у којој ће бити лакше пословање и већи квалитет живота грађана", нагласила је Бранабићева.

"Претходна година тешка за Србију" 

Подсећа да је 2020. била веома тешка година за Србију и цео свет, са изазовима које нико није очекивао.

Премијерка је рекла да ће и 2021. бити година са много изазова, као и да је током ове кризе влада покушавала да нађе најбољи баланс између здравља грађана и заштите здравственог система и привредне активности, економије и живота, то јест менталног здравља нације.

"Током читаве 2020. трудили смо се да то урадимо и то ћемо радити још до половине 2021. или чак и до краја ове године. Видећемо како буде ишла имунизација и у Европи и у свету, јер нисмо острво за себе, ако наши суседи и партнери ту немају успеха онда ћемо и ми трпети последице", рекла је премијерка.

Каже да смо имали до сада укупно десет измена протокола како би што ефикасније лечили оболеле од ковида 19.

"Купили смо довољно тестова и стално их набављамо", нагласила је Брнабићева.

Навела је да су запослени нови здравствени радници у кризној години, као и да је здравственим радницима закључно са 1. јануаром 2021. повећана плата за укупно 15 одсто. За њих је, додаје, обезбеђено и по 10.000 динара.

Тако да смо постигли најбоље резултате у здравству у 2020. години, а и у привреди смо имали најбоље резултате у Европи, с обзиром на то да је пад БДП-а наше земље био свега један одсто, навела је премијерка.

Чак је индустријска производња повећана у 2020. за 0,4 одсто у односу на 2019. годину, а регистровано је и преко 50.000 више запослених.

Како је рекла, у најгорим временима када су сви у свету губили посао, имали смо постављање камена темељца за нове фабрике инвеститора из "конзервативних земаља" као што су Јапан и Немачка.

"То најбоље говори колико вере неко има у будућност наше земље", нагласила је Брнабићева.

Повећане плате, пензије и минимална зарада

Подсећа да су повећане и плате и пензије, као и минимална зарада, а да је јавни дуг остао испод нивоа од 60 одсто БДП-а.

"Увели смо електронску размену података, захваљујући чему су од 1. јуна 2017. органи државне управе и локалне самоуправе међусобно разменили 22 милиона података, што значи 22 милиона пута наши грађани нису ишли на шалтер", навела је премијерка.

Она је истакла да ће и у 2021. години бити настављена подршка привреди и грађанима и подсетила да ускоро почиње реализација трећег пакета помоћи државе који је вредан 250 милијарди динара.

Истакла је да укупна подршка државе, кроз сва три пакета помоћи за привреду и грађане, износи осам милијарди евра.

Брнабићева наводи да су, уз борбу са ковидом, изазови државе даљи раст и развој привреде, раст плата и пензија, грађење инфраструктуре и наставак дигитализације.

У том смислу, премијерка је најавила дигитализацију здравства, у оквиру које би биле развијене електронске услуге попут електронског здравственог картона, упута и боловања.

Подсетила је да је основано Координационо тело за дигитализацију комплетног здравственог система чију су чланови, између осталих, и представници НАЛЕД-а.

У плану је, истиче председница владе, и проширење обухвата сезонских радника на туризам и грађевину преко електронског система за пријаву сезонских радника, како би се смањила сива економија.

У оквиру Министарства за рад и социјалну заштиту, Брнабићева је најавила неке кључне реформе, а једна од њих је увођење социјалних карата за које је недавно усвојен Закон у Народној скупштини.

"Сада идемо у имплементацију тог Закона, ту не смемо да омашимо и погрешимо, јер је то једна од кључних реформи за најугроженије становнике у Србији", рекла је премијерка.

Најавила је и рад на доношењу Закона о нестандардним радним односима.

У области борбе против сиве економије, Брнабићева је најавила онлајн фискализацију која је дефинисана недавно донетим Законом о фискализацији.

Фабрици: Дигитализација – карика која повезује реформе

Дигитализација је као карика која повезује реформе, а Србија треба да прихвати дигиталну реформу и усмери је у добром правцу, каже шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и наводи да Србија има јак ИТ сектор.

На панелу посвећеном дигитализацији "Заједно за дигиталну економију", у оквиру представљања 13. Сиве књиге НАЛЕД-а, Фабрици је нагласио да су дигитализација и зелена агенда приоритети у ЕУ, заједно са финансијским планом за наредних седам година.

"Око 60 до 70 одсто трговине и инвестиција у Србији долазе из ЕУ. Што више Србија улаже у своју зелену политику и политику дигитализације, више се уклапа у план економских реформи", рекао је Фабрици.

Навео је да дигитализација помаже приступању ЕУ и унапређењу пословног окружења у Србији и истакао велике уштеде које доносе и дигитализација и зелена реформа.

Фабрици је рекао да ЕУ наставља да пружа подршку Србији на њеном путу ка Унији, и навео да се очекује да Економски инвестициони план за Западни Балкан мобилише 25 до 28 милијарди у овом региону за наредних седам година.

"Пошто Европа расте, Србија треба да настави да расте са ЕУ", поручио је Фабрици.

Навео је да су дигитализација и зелена агенда главни покретачи економског развоја, а да Србија доста ради на регионалном тржишту и на томе да се регион Западног Балкана учини привлачнијим за инвестиције.

"Многе од препорука НАЛЕД-а су и наше препоруке, и оне су веома корисне", рекао је Фабрици.

Навео је и да реформа јавне управе отвара пут Србији ка приступању ЕУ и оценио да је потребно редизајнирање односа између институција и пословног окружења и грађана.

Нагласио је да је важно понудити грађанима услуге које су и питање ефикасности и смањења непотребних административних процедура.

Фабрици је говорио о важности дигитализације у многим другим областима.

Дигитализација и еУправа кључ су изградње модерне економија.

Маклауд: Британија подржала око 65 пројеката у Србији

Амбасадорка Велике Британије Шан Маклауд је на истом панелу рекла да је Велика Британија преко Фонда за добро управљање од 2015. подржала око 65 пројекта у Србији, укупне вредности двадесет милиона фунти, који су фокусирани на дигитализацију и еУправу.

Нагласила је да су дигитализација и еУправа кључ изградње модерне економија у служби грађана.

Међу успешним постигнутим резултатима навела је регистрацију имовине у катастру што је, каже, важно и за владавину права и за здраво пословно окружење.

"Верујем да ова реформа помаже бољем сектору грађевинарства и тржишту некретнина", рекла је амбасадорка Велике Британије.

Навела је и пријаву сезонских радника у пољопривреди као важно достигнуће и изразила очекивање да ће тај систем регистрације бити примењен и у другим областима.

"Ова реформа се не тиче само тога да држава заради још новца већ даје и неку врсту безбедности фриленсерима", рекла је амбасадорка.

Када је започела каријеру хтела да буде фриленсер, музичар, рекла је амбасадорка, тако да јој је познато колико је неизвестан и несигуран живот фриленсера.

Изразила је очекивање да ће се у будућности више пажње посветити сарадњи на пројектима заштите животне средине.

Шиб о реформама у Србији, страним улагањима, сивој економији

Велики број немачких компанија ће упркос пандемији коронавируса поново инвестирати у Србији, каже амбасадор Немачке Томас Шиб и наглашава да је потребна даља борба против сиве економије која је, каже, у Србији још јака.

На панелу "Заједно за фер конкуренцију", у оквиру представљања 13. Сиве књиге НАЛЕД-а, Шиб је указао на то да је сива економија лоша из много разлога, јер успорава економски раст, изазива неправилности на тржишту рада, проблеме са порезом и добро је тло за развијање корупције.

У случају Србије сива економија отежава њен улазак у ЕУ и она је препрека фер конкуренцији, оценио је Шиб.

Напоменуо је да се транспарентне економске активности исплате и да доводе до већег броја инвестиција, укључујући и инвестиције немачких компанија.

Такође, како је рекао, борба против сиве економије креира већи број радних места и омогућава запошљавање младих.

Шиб сматра да програм Србије за борбу против сиве економије отклања препреке на путу инвестиција.

Оценивши да је регистрација сезонских радника у пољопривреди важна, навео је да је управо електронском регистрацијом обухваћено 44.000 сезонских радника и уплаћено око 3,5 милиона евра доприноса.

Поменуо је искуство Немачке која се против сиве економије бори инспекцијама и казнама, те навео да је 2019. вођено око 16.000 кривичних потупака против људи који се нису придржавали немачких закона.

"То ће остати и за нас изазов, јер око 10 одсто БДП чине активности у области сиве економије и ту се налази велики новац", каже Шиб.

Навео је да Сива књига НАЛЕД-а остаје важна смерница за билатералну сарадњу и програме које спроводе ГИЗ и и КфW и најавио наставак подршке мерама које имају за циљ унапређење пословне средине у Србији у најширем смислу.

Фокус ће, каже, у будућој сарадњи бити на безготовинском плаћању, а све препоруке НАЛЕД-а доприносе превазилажењу економских проблема које је створила пандемија.

Лундин: У Србији послује 200 шведских компанија

Амбасадор Шведске Јан Лундин каже да је већ дуже у Србији и да су видљиви резултати у побољшавању инфраструктуре и пословне климе.

Сматра да Србија има потенцијал да оствари раст од седам одсто, како прогнозира Светска банка, али и наводи да још много мора да се уради да би се то и достигло.

Навео је да у Србији послује 200 шведских компанија за које каже да осећају да у Србији могу добро да послују.

Истакао је да је реформа катрастра омогућила страним инвестицијама да сагледају могућности за улагања у Србији.

"То ће много олакшати одлуке о томе да инвестирају", каже шведски амбасадор.

Нагласио је и су јавне набавке важна област у којој је потребан даљи напредак, да у том смислу искуство Шведске може да буде од користи за Србију како би се повећала конкуренција у тој области и како би шведске компаније имале поверења у тај процес и пријављивале се за учешће.

Навео је да је вредност јавних набавки у Србији већа од осам одсто БДП у 2019, што је око четири милијарде евра.

"То није лоша цифра, глобално она износи 12 одсто, а у Шведској је 15 одсто", рекао је Лундин.

Нагласио је да је и пречишћавање отпадних вода битно не само за заштиту животне средине, него и за економски раст и ту област издвојио као приоритет у наредном периоду.

Признање за Илију Церовића и Александра Милошевића

На представљању Сиве књиге, НАЛЕД је уручио традиционална специјална признања истакнутим појединцима и тимовима у јавној управи који су у сарадњи са НАЛЕД-ом највише допринели усвајању препорука Сиве књиге, али и превазилажењу препрека и изазова које је наметнула пандемија коронавируса.

Признања су уручена државној секретарки Министарства финансија Славици Савичић, директору Канцеларије за ИТ и еУправу Михаилу Јовановићу, помоћнику министра здравља Горану Стаменковићу, помоћнику министра просвете Милану Пашићу, помоћнику генералног секретара владе Данијелу Николићу и саветнику у кабинету премијерке Стефану Баџи.

НАЛЕД је традиционално доделио и посебна признања медијима, а награђени су главни и одговорни уредник образовно-научног програма РТС-а Илија Церовић и уредник економске рубрике у дневном листу "Данас" Александар Милошевић.