Курти прижељкује промену приступа дијалогу – каква је будућност преговора Београда и Приштине

Еуфорија на улицама и на минусу није била изненађење у недељу, као ни осврт Аљбина Куртија на дијалог Београда и Приштине само 48 сати пошто је победио на изборима и потврдио легитимитет међу албанским бирачима.

"Да бисмо имали трајни дијалог и споразум, морамо да променимо приступ са оног што је било типично за претходну администрацију Сједињених Америчких Држава. Приступ мора да буде трансформативан, где се не морају проверавати само интереси и чињенице, већ и вредности и принципи. То може бити оквир за Европску унију и евроатлантске интеграције, као циљ за обе земље", казао је Аљбин Курти.

То што Аљбину Куртију дијалог са Београдом неће бити приоритет не изненађује председницу Владе.

"Али јесте за жаљење и мислим да је то неозбиљност опет политичких елита у Приштини, јер ја мислим да је дијалог једини начин да ми имамо неки договор о нормализацији, а тај договор ће значити економски просперитет и напредак сигурност и стабилност", истиче премијерка Ана Брнабић.

Рамуш Тахири, аналитичар из Приштине каже да је Куртијев став увек био такав да треба променити приступ дијалогу.

"На томе је он јак и на томе он добија гласове, он каже да ће са Србијом равноправно разговарати, он каже да Србији неће дати ништа заузврат признавању Косова, да је Косово већ доста дало и да ће са Србијом као две равноправне државе расправљати о нормализацији односа које укључује и међусобно признавање уз успостављање дипломатских односа. Да ли ће то издејствовати то треба видети због тога што је Косово мала земља, држава и зависи од европске заједнице и САД", сматра Тахири.

Колико је неизвестан ток дијалога, какав је његов исход, аналитичари у Београду, на та питања не очекују одговоре из Приштине.

"То је питање за западне покровитеље Приштине, јер Приштина није центар државе. Не само зато што ми оспоравамо косовску сецесију већ и они који су је подржали, понашају се према да Вашингтон и Брисел заиста желе да укроте Албанце, они би то преко ноћи урадили и ко год да је на власти у Приштини био би и више него кооперативан према Београду", наводи аналитичар Драгољуб Анђелковић.

Није згорег подсетити, како су многи тумачили, да је претходна Куртијева влада фактички пала због дијалога с Београдом. Осим што је одбијао да укине тзв. меру реципроцитета на српску робу, Курти је одлучио и да не подржи преговоре које је у име бившег америчког председника водио Ричард Гренел, а који су резултирали Вашингтонским споразумом.

"Карактеристично је да Курти помиње евроатлански приступ и евроатлантске вредности. Мислим да то заправо значи повратак на решење које не омогућава размену територија или било какво прекрајање граница односно оно што ми видимо као административну линију мислим да је то централна порука такве Куртијеве тезе", напомиње Милан Крстић са Факултета политичких наука.

И не само то. Крстић тумачи Куртијеву поруку и као одговор на промене у Белој кући. Очекиван је, каже, његов покушај да се на терену преговора представи као стаблинији актер него што је био пре него што је смењен. Отуда и све чешћи покушаји политичара из Приштине да на дневни ред ставе споразум из Вашингтона.

"Вашингтонски споразум из угла међународног права по мишљењу највећег броја стручњака и није међународни уговор тако да његова формално правна ревизија није неопходна али он јесте свакако важан политички документ. Из њега произилазе неке политичке обавезе. Ја мислим да се он неће формално ревидирати и да ће неке кључне политичке одредбе из овог споразума остати на снази рачунајући и узајамне обавезе Београд и Приштине, али и америчко финансијско присуство у региону међутим могуће су неке модификације у ходу", додаје Крстић.

Извесно је да их неће бити у наредна два месеца. До тада Аљбин Курти треба да формира Владу у Приштини.