Ванредни избори на Косову, без нежних речи на Дан заљубљених

Према истраживањима јавног мнења, покрет Самоопредељење, на чијем се челу налазе два најпопуларнија политичара на Косову, Вјоса Османи и Аљбин Курти очекује између 40 и 50 одсто гласова, што овом покрету отвара простор за прилично лагодно формирање нове владе.

"За промене нам је потребна већина у парламенту", рекао је Курти, алудирајући на претходну коалициону владу на чијем се челу налазио и која се распала под притиском међународне заједнице и пандемије коронавируса.

Курти се, међутим, не налази на листи Самоопредељења због пресуде из 2018. године, али ће његова партија моћи да га кандидује за место премијера.

За аналитичаре у Приштини нема претерано пуно дилеме која ће политичка опција добити највише гласова на изборима, посебно јер се Куртијеви највећи политички ривали, Хашим Тачи и Кадри Весељи налазе у притвору Специјалног суда за злочине ОВК.

Суштински, косовски гласачи се у великом броју случајева не слажу сасвим са Куртијевим политичким ставовима, али се, истовемено, чини да та неслагања имају знатно мању тежину од жеље да се, после 20 година, промени однос снага на политичкој сцени.

Начелна подршка гласача Куртију, међутим, не значи и да ће Самоопредељење моћи самостално да формира владу. 

Без Тачија и Весељија, Демократска партија Косова може да рачуна на око 20 одсто гласова, што се чини недовољним да спречи Куртија и Вјосу Османи да формирају нову владу.

У сличној ситуацији налази се и некада најмоћнија политичка странка. Демократски савез Косова, који је изгубио добар део популарности оног тренутка када је Вјоса Османи одлучила да на изборе изађе на листи покрета Самоопредељење.

Османи је на претходним изборима добила далеко највише гласова од свих кандидата партије коју је основао Ибрахим Ругова, па се очекује да нови избори буду, суштински, само наставак суноврата једине странке која је на косовским изборима икада освојила више од 40 одсто гласова.

Вјоса Османи, која ће бити кандидат за председника, најавила је да ће недељни избори представљати одлазак у политичку пензију свих оних који су отели Косово.

"14. фебруара ћемо у политичку пензију послати све оне који тврде да гласови грађана не одлучују", рекла је Османи на последњем предизборном скупу у Приштини.

Неколико дана пред гласање, Демократски савез Косова може да рачуна на подршку нешто мање од 20 одсто бирача, показују истраживања јавног мнења.

Харадинај се нада кључној улози у састављању нове владе

У ситуацији која тренутно влада на Косову, чини се да би кључну улогу могла одиграти Алијанса за будућност Косова, Рамуша Харадинаја која већ годинама успева да одржи утицај на око осам одсто гласача.

Очекује се да ће план за борбу против сиромаштва, корупције и драматичне незапослености бити кључни фактори на основу којих ће бирачи изабрати фаворите.

Мада се победа Куртијевог покрета чини извесном, то не значи и да ће Самоопредељење успети да формира нову владу, посебно због озбиљних резерви које према његовом политичком ангажману гаје Сједињене Америчке Државе.

Америка већ годинама сматра Куртија за непредвидљивог политичара, који се у прошлости истицао организовањем демонстрација против међународних управа, прво УНМИК-а, а затим и Еулекса.

У једним од таквих демонстрација, присталице Куртијевог покрета су 2013. године напале америчку амбасадорку у Приштини, после чега га је Стејт департмент описао као "кавгаџију" и суштински искључио из озбиљних политичких комбинација у будућности.

Западноевропске државе, пак, имају знатно мекши став према Куртију, што је у приличној мери избило на видело када су европске дипломате оштро протестовале због начина на који је пала претходна Куртијева влада.

Без предизборне атмосфере у српским срединама

Предизборне атмосфере у српским срединама готово да нема. Епидемија корона вируса учинила је да ни у једној српској средини није било предизборних скупова.

Српска листа, Грађанска иницијатива за Слободу, правду и опстанак Српски демократски савез пријавили су кандидате за 10 посланичких места.

Далибор Јевтић из Српске листе најавио је да ће пре свега бранити националне интересе Срба са ових простора, уз пуну сарадњу са државом Србијом и председником.

"Та сарадња је потреба како због нас који живимо овде и наших интереса, тако и због тога да би председнику Србије омогућили у будућности да и он може да одбрани оно што се овде може одбранити, а то је живот", рекао је Јевтић.

Избори у недељу биће осми по реду од сукоба 1999. године и пети, који су расписани пре истека мандата парламента.