Скупштинa расправља о Предлогу буџета за 2021.

Предлог буџета за 2021. годину предвиђа укупне приходе од 1.336 милијарди, што је повећање од 3,5 одсто у односу на ребаланс буџета из 2020, као и укупне расходе и издатке од 1.514 милијарди динара, што је смањење од скоро 15 одсто.

Дневним редом утврђено је да се време за расправу удвостручује на десет сати. У среду је предвиђена расправа о пратећим законима, док се у четвртак очекује разматрање амандмана.

Потом би о Предлогу буџета посланици требало да гласају после подне или увече.

Министар финансија Синиша Мали рекао је пред посланицима да је буџет за 2021. усмерен на подизање животног стандарда грађана, али је и развојни, јер ће 330 милијарди динара, односно 5,5 одсто БДП-а, бити издвојено за капиталне инвестиције.

Додао је да би тако конструисан буџет следеће године требало да омогући привредни раст од шест одсто.

Пројектовани дефицит је 178 милијарди динара, што је три одсто БДП-а.

Kада је реч о првом стубу, подизању животног стандарда, Мали је рекао да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цена рада за 6,6 одсто, као и повећање плата у јавном сектору.

Истакао је да ће од 1. јануара пет одсто повећање плате добити медицински радници, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања добиће од 1. априла.

Мали је казао и да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.

Подсетио је да је у оквиру Програма "Србија 2025", циљ државе да просечна плата у Србији до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра.

Од тог циља, истиче Мали, држава не одустаје и наводи да ће "сваки уштеђени динар" бити искоришћен за повећање плата и пензија.

Тим повећањем, објашњава министар, повећава се тражња, јер грађани више купују, док привредна активност подстакнута тражњом наставља да расте.

Капиталне инвестиције

Друга битна ставка буџета за наредну годину, наводи Мали, јесте издвајање новца за капиталне инвестиције, јер се, објашњава, показало да када држава улаже у ауто-путеве, индустријске паркове, развој и рехабилитацију железнице, да се на тај начин подстичу и приватне инвестиције.

Мали наводи и да је Фискални савет поздравио већи буџет за капиталне инвестиције.

"Следеће године 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, биће издвојено за капиталне инвестиције", нагласио је Мали.

На списку тих инвестиција налазе се изградња Моравског коридора, ауто-пут Прељина–Пожега, брзе саобраћајнице Иверак–Лајковац, ауто-пут Ниш–Плочник, ауто-пут Рума–Шабац–Лозница.

Мали каже да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Kарађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.

У буџету је издовојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш–Димитровград и брза пуга од Београда до Новог Сада.

Министар је навео и да предлог буџета предвиђа још већа улагања у пољопривреду и културу.

Навео је да после више деценија, у 2021. почиње изградња метроа у Београду.

Очекује да ће тако конструисан буџет следеће године омогућити да привреда оствари раст од шест одсто, да ће подстаћи приватне инвеститоре, стране и домаће, да наставе да улажу, али и да ће направити добру основу за 2022. и 2023. годину.

За здравство 386 милијарди динара

Мали је навео у Скупштини Србије да је Предлогом буџета за 2021. годину реконструкцију и опремање 22 здравствене установе, за које је уговор већ потписан, издвојено 15,2 милијарде динара, док ће укупна издвајања за здравство износити 386 милијарди динара.

Образлажући буџет за наредну годину у парламенту, Мали је истакао да ће средства бити издвојена за завршетак Kлиничког центра у Београду и Kлиничког центра у Новом Саду, као и за почетак радова на Kлиничком центру у Kрагујевцу.

Поред тих установа, Мали је навео да ће новац бити издвојен за радове на" Дедињу 2", Kлиници за инфективне и тропске болести и општим болницама у Лозници, Аранђеловцу, Врбасу, Сурдулици, Врању, Kикинди, Пироту, Прокупљу...

Такође, за Дом здравља у Новом Саду биће издвојено 7,8 милиона динара.

Новац ће бити издвојен и за Дом здравља у Ваљеву, Великом Градишту, Врњачкој Бањи, као и за Завод за јавно здравље у Kраљеву.

Министар је казао да је реч о 22 здравствене установе за које су уговори већ потписани и додао да су на неким установама радови већ почели, а да на осталим почињу следеће године.

Председник Странке правде и помирења Муамер Зукорлић поручио да ће посланици те странке подржати Предлог буџета за 2021. годину, пошто ће, како је оценио, упркос кризи са коронавирусом, бити настављени започети пројекти.

"Посебно ме радује да ће они пројекти који су већ започети бити настављени и да криза неће угрозити те пројекте на подручју целе земље, а посебно у Санџаку када је у питању изградња пута Нови Пазар – Тутин и гасовода од Бруса преко Kопаоника до Новог Пазара и Тутина", рекао је Зукорлић.

"Издвајања за просвету увећана за 12 милијарди динара"

Синиша Мали је изјавио да су у буџету за 2021. годину за просвету и образовање предвиђена издвајања од укупно 235,7 милијарди динара и да је за тај сектор издвојено 12 милијарди динара више него у овој години.

Истакао је да, осим борбе са ковидом 19, улагање у младе, образовне капацитете, истраживања и знање најважнија ствар за Владу Србије.

"Осим борбе против пандемије, улажемо максималне напоре да се образовни систем побољша, улажемо не само у зграде, компјутере, већ и у знање младих како би били што спремнији и способнији да се носе са изазовима будућности", рекао је Мали.

Навео је да је у буџету издвојено 940 милиона динара за програм "Еразмус плус" који омогућава нашим студентима да уђу у процес размене са страним студентима.

Како је рекао, у буџету је предвиђено 700 милиона динара за бесплатне уџбенике за социјално угрожене ученике, док је за дигиталне уџбенике планирано 789 милиона динара.

За опремање школа намењено је 729 милиона динара, док је 37 милиона евра издвојено за наставак процеса дигитализације учионица.

Мали је навео да је 95 милиона евра намењено за почетак изградње уметничких факултета, који ће бити на једном месту, затим да Биолошки и Географски добију своје зграде, као и да се прошири ЕТФ у Београду.

"Потпуно смо посвећени изградњи нових школа и факултета како би ученици и студенти имали што боље услове за рад", рекао је Мали.

Додао је да су за реконструкцију и проширење капацитета студентских домова у буџету планирана 32 милиона евра.

"Од следеће године масовни радови у области екологије"

Мали је најавио да Србија следеће године креће у масовне радове на пројектима у области екологије и истакао да је буџет Министарства за заштиту животне средине за наредну годину вредан 8,31 милијарду евра.

Мали је навео да је буџет тог министарства за ову годину износио 7,9 милијарде динара, али да се услед ковид кризе смањио на 5,9 милијарде динара.

Поред средстава из буџета, Мали је навео да постоје и додатна средства којима ће се финансирати еколошки пројекти и додао да је од ЕБРД обезбеђен кредит у износу од 120 милиона евра за регионалне системе за управљење отпадом.

Ти регионални системи, навео је Мали, биће у Апатину-Бачу-Кули, Пријепољу-Прибоју-Сјеници, Димитровграду-Белој Паланци-Бабушници, Голупцу-Кучеву-Малом Црнићу-Петровцу на Млави-Великом Градишту-Жабарима-Жагубици, Убу-Осечини-Лајковцу-Мионици-Љигу, Коцељева-Владимирцима-Лазаревцу-Обреновцу-Ваљеву, Бајиној Башти-Пожеги-Ариљу-Ивањици-Чајетини-Косјерићу-Чачку-Лучанима, Шапцу-Иригу-Шиду-Сремским Карловцима-Старој Пазови.

Рок за завршетак тих радова, каже Мали, је до краја 2023. године.

Такође, истакао је да је Србија добила и кредит од ЦЕБ-а у вредности од 200 милиона евра за фабрике за прераду отпадних вода, примарну канализациону мрежу и пречишћавање отпаних вода.

Те фабрике ће се налазити у Такову, Осечини, Бабушници, Белој Паланци, Новом Кнежевцу, Србобрану, Димитровграду, Књажевцу, Неготину, Бачкој Паланци, Петровцу на Млави, Горњем Милановцу, Ивањици, Великом Градишту, Руми...

Мали је навео и да ће се осим тих пројеката радити и на завршетку недостајуће водоводне и канализационе мреже и изградње фабрика за пречишћавање отпадних вода у 70 локалних самоуправа, што је предивђено Програмом "Србија 2025".

То ће се, наводи, ради са кинеским партнером, а радови ће почети на пролеће. Укупна вредност тог пројекта је 3,2 милијарде долара, додао је Мали.

У области екологије, каже Мали, планирана је и замена постојеће котларнице у Крагујевцу са чврстог горива на еколошки прихватљиво.

Мали је закључио да су улагања у заштиту животне средине и зелену екологију приоритети Владе Србије.