Мађарска за брже приступање Србије Европској унији

Јоксимовићева и Сијарто су се сагласили да иако су епидемија коронавируса и њене економске последице довеле Србију и Мађарску у тежак положај, две Владе су брзо и одлучно одговориле на изазове које је вирус поставио и одржале добру сарадњу.

Новоформирана Влада пријем Србије у ЕУ види као стратешки циљ, који би могао да доведе до брзог наставка започетих реформи, а Сијарто је нагласио да је Мађарска и до сада била истрајна у подржавању процеса приступања Србије Унији.

Сијарто је казао да је Мађарска подржавала Србију и на политичком и на техничком нивоу, јер је мађарски став да је пријем нових чланица у ЕУ неопходан.

Јоксимовићва је захвалила на изузетној подршци и помоћи коју лично министар Сијарто и Мађарска обезбеђују Србији у процесу приступања Европској унији.

Упознала је саговорника са основним правцима деловања нове Владе, посебно са плановима за реализацију оних који се односе на убрзање процеса европских интеграција.

"Уз борбу против последица пандемије ковида-19 на здравље људи и на наш здравствени систем, брже реформе у области владавине права и економско оснаживање јесу оно што грађани од нас очекују и на чему ћемо одговорно и приљежно радити у сарадњи са нашим европским партнерима", казала је Јоксимовићева.

"Значај финансијске подршке ЕУ Србији"

У својству националног ИПА координатора министарка Јоксимовић је указала и на велики значај досадашње финансијске подршке ЕУ Србији, пре свега из ИПА претприступних фондова, али и посебно нагласила велику важност недавно представљеног Инвестиционог плана за Западни Балкан.

Како је нагласила, Европска комисија је и на тај начин пружила кредибилан и врло конкретан доказ да Западни Балкан представља подручје од стратешког значаја за ЕУ и на томе смо захвални свим државама чланицама ЕУ.

"Уз потребу да се даље спроводе економске реформе које је Европска комисија иначе позитивно оценила у Извештају за Србију за 2020, унапредићемо и привредну сарадњу у региону реализацијом иницијативе "мини-шенген", усмерене на слободније кретање људи, робе, услуга и капитала на Западном Балкану", истакла је Јоксимовићева.

Министар Сијарто је истакао да спољнополитичка кретања у протеклих неколико месеци на пољу приступања ЕУ могу дати разлога за оптимизам.

Обнова дијалога између Београда и Приштине, обилазак Западног Балкана Оливера Вархељија и Инвестициони пакет за регион пружају прилику да процес евроинтеграција добије замах, а пакет пружа значајне ресурсе за инфраструктурно повезивање региона и за развој економије.

За Владу Србије је регионална сарадња увек представљала приоритет, што показује и иницијатива "мини-шенгена". Наведено потврђује и чињеница да је комесар за проширење и суседску политику поставио за циљ да се током његовог мандата бар једна земља придружи Унији.

У том духу, Београд даје добар пример у развоју регионалних односа, што би могло да допринесе бољем интегрисању региона у европску привреду.

"Мађарска подржава процес приступања Србије ЕУ и на политичком и на професионалном нивоу. Представници мађарске Владе на свим форумима истичу, било да је реч о Бриселу, Будимпешти или Београду да Србија мора што пре да се придружи ЕУ. Мађарски експерти помажу српској администрацији да што пре и ефикасније преузму правне тековине Европске уније", казао је Сијарто.

Мађарска подржава потребу за отварањем нових поглавља

Додаје да Мађарска доследно подржава потребу за отварањем нових поглавља о приступању јер једино након тога може да се започне истински посао.

Постоји неколико преговарачких поглавља која је Влада Србије припремила, међутим нису отворена, казао је Сијарто и додао да је отварање поглавља предуслов да се започну неопходне реформе.

"Тако да не видимо сврху у постављању политичких препрека на том путу", поручио је Сијарто.

Министарка Јоксимовић је нагласила да ће нова влада Србије активно наставити реформски процес, посебно у области владавине права, пратећи у доброј мери препоруке из Извештаја Европске комисије у односу на нову методологију преговора, коју је Србија прихватила, а која ставља још већи акценат на политичке критеријуме и политички мониторинг.

Очекује се да би до краја године требало да се одржи Међувладина конференција, на којој би Србија представила своје резултате и стратегију за приступање ЕУ за наредну годину.

Саговорници су констатовали да односи две земље нису интензивни само на пољу приступања ЕУ, и у том смислу навели да Србија примерно гарантује права мађарске националне мањине, што је по обостраној оцени, у заједничком интересу.

"Јака заједница мађарске националне мањине доприноси снажној Србији што продубљује и јача везе између две земље", сагласни су Сијарто и Јоксимовићева као и око тога да током историје, Мађарска и Србија никада нису имале тако блиске међусобне односе.

Епидемија ковида-19 тестирала је глобални међународни систем, али су Мађарска и Србија дале одличан пример ефикасне сарадње, оценили су Јоксимовићева и Сијарто и навели да би на тим темељима желели и даље да развијају односе две државе јер поред политичких питања постоје и многе друге области у којима Србија и Мађарска могу да остваре сарадњу.

Саставни део те сарадње је развој економских односа, а Србија је већ прилично повезана са европском и мађарском економијом.

Прошле године билатерална робна размена је, у односу на претходну годину, бележила годишњи раст за 2,9 одсто, прелазећи тиме 2,6 милијарди евра.

Билатерална робна размена је у првих седам месеци 2020. године, због пандемије, опала за само 4,1 одсто, што је охрабрујуће.