Контратужба против Хрватске

Овлашћени правни заступници Србије поднеће у понедељак Међународном суду правде контратужбу против Републике Хрватске због злочина почињених над Србима у тој држави од 1991. до 1995. године. Четврти јануар је иначе први радни дан МСП-а у 2010.

Председник Србије Борис Тадић најављујући подношење контратужбе, рекао је да је "Србија сматрала и у претходним годинама, а сматра и даље, да је увек боље да се сви конфликти из ратова 90-их година решавају вансудским процесима, мирним путем, међутим, за такав приступ Србије потребни су и партнери са друге стране".

Овакав приступ Србије, сматра председник Србије, никада није подразумевао да сви злочини не треба да буду процесуирани, али да злочини треба да буду процесуирани у редовним судским процесима.

Председник Србије је рекао да нема никакве дилеме "да улазимо у једну нову етапу односа, која ће подразумевати и судски процес пред Међународним судом правде".

"Али истовремено желимо да верујемо да је могуће да хрватске и српске институције у будућности седну за сто и покушају да кроз један упоран и напоран процес успоставе евентуално вансудско поравнање и вансудско решење које задовољава и правду и принцип правичности, али истовремено води рачуна о жртвама које су апсолутно несумњиве и које су тешка последица ратних збивања током 90-их година", рекао је Борис Тадић.

Средином децембра окончан рад на контратужби

Претходно је Влада Србије саопштила да се "Република Србија одлучила на овај корак јер је Република Хрватска 2. јула 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде у Хагу против тадашње Савезне Републике Југославије због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године".

Правни тим Србије је средином децембра окончао рад на обимној контратужби.

Српска контратужба је изузетно обимна, како наводе званичници, и у пет томова садржи и детаље везане за злочине почињене над Србима у Хрватској у периоду од 1991. до 1995. године, али и обиман, историјски, додатак о периоду од 1941. до 1945. године.

Хрватска је МСП поднела тужбу против Србије 1999. године. У њој се тврди да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске".

Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10 хиљада особа, док је више од седам хиљада било затвoрeнo у логорима. 

МСП је доцније одбацио аргументацију Србије да није надлежан да пресуђује јер у време подношења тужбе Србија, одношно бивша Савезна Република Југославија, није била чланица УН, а потом одредио рок до 22. марта 2010. године да Србија, у складу са процедуром, одговори на наводе из хрватске тужбе.