Читај ми!

Преговарачко умеће Брисела на испиту – да ли је дијалог Београда и Приштине опет у кризи

У бриселским круговима, али и шире, лебди питање да ли је дијалог Београда и Приштине опет запао у кризу. Испоставило се да две стране не могу да се сагласе ни о чему ће се разговарати и много важније – да ли је на столу питање Заједнице српских општина. ЕУ је недвосмислена, пре или касније о томе ће се разговарати.

Због опреза у вези са коронавирусом – тако, на Твитеру, изасланик Европске уније за дијалог образлаже што се Александар Вучић и Авдулах Хоти нису срели 28. септембра у Бриселу. Недуго после, саопштава Европска комисија, сваки дан ради на томе да се омогући нови састанак шефова преговарачких тимова или политичких вођа у дијалогу Београда и Приштине.

"Они стално изигравају глувонемог медијатоrа ових разговора који нема снагу да удари песницом о сто када треба да се реализује овај договор. Приштина без тога то сигурно неће урадити", сматра шеф дипломатије Ивица Дачић.

Извршни директор Јуропијан Вестерн Балканс Никола Буразер сматра да од када је након годину и по дана паузе настављен дијалог Београда и Приштине у Бриселу, нисмо видели неке значајније кораке у том процесу.

"Далеко је већа пажња била на споразуму у Вашингтону и онога што ће након њега уследити", истиче Буразер. 

Резиме Брисел

Чини се да је зато и све гласније од 16. јула, после блокаде, и првог директног сусрета Вучића и Хотија, Брисел изгубио примат.

Резиме каже – након тог уследили су састанци на експертском нивоу, крајем јула и августа. И други пут разговарало се на највишем политичком нивоу.

Душан Гајић, извештач РТС-а из Брисела, наводи да су у тој првој фази отворене две нове теме, питање несталих и расељених лица, као и питање унапређења економских односа између Београда и Приштине.

Додаје да је, после другог састанка на нивоу председника и премијера саопштено да је постигнут напредак, пуна сагласност по питању несталих.

"Тада нису саопштени детаљи тог споразума ни када би требало да почне примена договореног", подсећа Гајић.

Да ли је на столу питање ЗСО

После само два и по месеца у бриселским круговима, али и шире, лебди питање да ли је дијалог опет запао у кризу. Испоставило се да две стране не могу да се сагласе ни о чему ће се разговарати, много важније – да ли је на столу питање ЗСО.

ЕУ је недвосмислена, пре или касније о томе ће се разговарати. То је, напомињу, међународна обавеза Приштине и очекују да већ у следећој фази преговора предложи како ће та тачка бити примењена.

"Јер се апсурд управо састоји у томе што приштинска страна не испуњава своје обавезе, а даљи пут европских интеграција Србије зависи од тога", сматра Наташа Драгојловић из Националног Конвента о Европској унији.

"ЕУ није у могућности да обећа или да пружи Србији и Косову чланство у ЕУ као награду за наставак процеса дијалога, а пре свега с обзиром на то да је Косово непризнато као држава од пет држава чланица ЕУ, док у Србији постоји озбиљан проблем са владавином права, на коме инсистирају одређене државе чланице", наводи Никола Буразер.

Баш тим поглављима и поглављем 35 о Косову и Метохији, Унија оцењује напредак Србије на европском путу.

Такав подстрек, који се често чита и као притисак, може да примени и на другу страну у дијалогу. Визна либерализација за грађане Косова и Метохије, први циљ је Приштине на европском путу.

Кредибилитет и способност ЕУ

"У питању је способност и кредибилитет ЕУ да покаже да је у стању да води у складу с оним крупним амбицијама које су раније биле постављене, а нарочито у контексту када постоји конкуретни паралелни процес који се води у Вашингтону и када је јасно практично из корака у корак да између Вашингтона и Брисела не постоји суштинска координација у вођењу разговора о нормализацији односа Београда и Приштине", оцењује Гајић.

"Уколико постоји идеја да се ово питање може решити ван европских оквира и да читав регион Западног Балкана може и треба да заврши било где осим у Европској унији, онда је то дефинитивно заблуда коју грађани региона, ја мислим нису спремни да плате и због тога мислим да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у праву када каже: 'Ако делимо исти континент, делићемо исту судбину'", поручује Драгојловићева.  

Од 2011. када су почели преговори Београда и Приштине, под окриљем Европске уније, делегације су за бриселски сто селе више од 200 пута. Преговори су резултирали са 48 договора. Договорено је углавном спроводила Србија.