Фабрици: ЕУ највећи донатор и инвеститор у Србији

Европска унија је већ дуже време убедљиво највећи донатор, трговински партнер и инвеститор у Србији, истиче шеф делегације Европске уније Сем Фабрици.

Поводом доласка америчке развојне финансијске корпорације ДФЦ у Србију и најаве нових пројеката значајних за Србију и регион, Фабрици сматра да није на њему да коментарише најављене инвестиције, између осталог, како каже, и зато што детаљи односно бројке о томе још нису доступни.

"Оно што могу да кажем, јесте да је ЕУ већ дуже време убедљиво највећи донатор, трговински партнер и инвеститор у Србији посебно, али и у целом региону Западног Балкана", истакао је Фабрици за Танјуг и навео да је од почетка приступне фазе 2007. Србија од пореских обвезника ЕУ добила 4,17 милијарди евра бесповратних средстава.

То је, каже, 300 милиона евра годишње помоћи директно за Србију, плус помоћ кроз регионалне програме.

"Ова бројка је већ сама по себи важна: Србија је међу првим земљама на свету по величини помоћи коју прима од ЕУ", истакао је Фабрици.

Фабрици је навео да су тих 4,17 милијарди евра грантови, односно бесповратна средства, што значи да Србија никада не мора да их врати.

Друго, наводи Фабрици, бесповратна средства ЕУ се у многим случајевима, нарочито у инфраструктури, комбинују са повољним зајмовима Европске инвестиционе банке (ЕИБ), кредитне банке ЕУ.

Kао трећи кључни податак Фабрици наводи да је од 2009. ЕУ посебан фокус усмерила на инфраструктуру у Србији и региону Западног Балкана, нарочито у области транспорта, енергетике и животне средине.

Четврто, што је кључно за величину помоћи коју Србија прима од ЕУ, је да финансирање од ЕУ - како грантови тако и зајмови - подлежу најбољим стандардима у погледу транспарентности, управљања и алокације средстава, кроз конкурентно надметање, каже Фабрици.

"Неки пројекти који су поменути у Вашингтону се већ реализују са ЕУ" 

На питање колико су економска помоћ и пројекти који се најављују из САД, а који су значајни за цео регион Западног Балкана, компатибилни са досадашњом и будућом подршком и плановима ЕУ везаним за регион, Фабрици каже да се неки пројекти, поменути у Вашингтону и током посете америчке делегације Београду, већ реализују са Европском унијом.

"Примера ради, ЕУ је пружила техничку помоћ за цео Аутопут мира и на захтев Србије већ је одобрила 230 милиона евра за финансирање првих деоница аутопута између Ниша и Плочника - такозвана деоница један, 50 милиона евра бесповратних средстава плус 100 милиона евра зајма од ЕИБ-а плус 80 милиона евра зајма од ЕБРД-а. Тендер је планиран да се објави пре краја 2020, а радови би требало да почну у другом кварталу 2021", истиче Фабрици.

Он додаје да то важи и за железничке везе између Београда и Приштине и да Европска унија ради са Владом Србије на две железничке трасе: Ниш- Дољевац-Приштина за шта је на захтев Србије,каже, ЕУ је већ обезбедила 44,7 милиона евра у грантовима за модернизацију и реконструкцију деонице Ниш - Брестовац (23 км), која обухвата и под-деоницу Ниш-Дољевац (13 км).

Друга је, додаје, Железничка Београд - Сталаћ - Kраљево - Рудница - Kосовска Митровица - Приштина за шта је на захтев Србије, ЕУ такође већ одобрила бесповратна средства од 1,4 милиона евра за претходну студију оправданости за реконструкцију и модернизацију деонице Сталаћ - Kраљево - Рудница.

"Ми већ тесно сарађујемо са партнерима из САД на томе да доведемо додатне инвестиције у регион и радујемо се њиховом значајном финансијском доприносу" наглашава Фабрици.

"Европска комисија припрема економски план за регион" 

Он наводи да су, у мају на самиту у Загребу, лидери ЕУ и Западног Балкана препознали есенцијалну подршку коју је ЕУ без премца пружала Западном Балкану током ковида 19, а да је Kомисија је добила задатак да припреми економски план за опоравак региона који ће бити представљен на јесен.

Подсетио је на најаву председнице Фон дер Лајен да ће Европска комисија ускоро представити пакет за економски опоравак Западног Балкана.

Нагласио је да су Европска унија и Србија "давних дана здружиле снаге да модернизују и развију земљу". 

"Наша посвећеност је чврста, са потпуно утврђеним трошковима и има дугорочни циљ. Приступање је коначан циљ и део је шире политике ЕУ за Западни Балкан. Нови економско-инвестициони план ће представљати инструмент који ће подстаћи снажан економски потенцијал региона и поспешити привредну и трговинску сарадњу", закључио је Фабрици.