Питање двојног држављанства (не) оптерећује односе Србије и Црне Горе

Од референдума 2006. и проглашења независности, за разлику од земаља у окружењу, и неких европских, Црна Гора забрањује два пасоша. Баш због тога један број Срба из Црне Горе већ деценију и по приморан је да бира.

"Врло мало их има који имају двојно држављанство, то је занемарљиво, на једну руку можете да избројите", каже Жељко Калуђерић из Црногорског друштва "Ловћен".

Дугогодишњи политички новинар пореклом из Никшића признаје да га то питање не оптерећује. Све док, каже, може да прелази нормално границу. Оно што признаје – бирократске препреке га погађају.

"Када дођем у Црну Гору, у свој родни град, своју родну кућу, морам да се пријавим у МУП-у, да кажем – дошао, ја мислим да није проблем ни наслеђивање имовине, неко види да би Црна Гора можда могла брже да дође до ЕУ, неко би то волео из емотивних разлога. Сада када видим који је то број људи, од неких 100.000 до пет милиона људи, јер и када прошетате Београдом ту је пуно неких Ђукановића, Петровића, а они нема одакле да буду него из Црне Горе, то питање не може да оптерећује превише односе", сматра новинар Иван Јовановић.

"И ако би срце жељело, нисам за ту варијанту да добију двојно држављанство грађани Републике Србије који вуку корене из Црне Горе, имамо 150 до 200.000 Црногораца пореклом сада у Србији, од тога се 38.000 изјашњавају да су Црногорци, значи дошло би до промене националне структуре становништва у Црној Гори, могуће чак у будући државноправни статус Црне Горе да буде доведен у питање", додаје Жељко Калуђерић.

Баш они би могли да буду разлог за доношење Закона о црногорском држављанству 2008. године. Осим тога, и заштита црногорског идентитета, антисрпска политика или останак поједних политичких партија на власти тако што Срби из Црне Горе не могу да гласају на изборима. С том темом ни данас се није много одмакло.

"Није се одмакло нигде зато што је Црна Гора била против тога, ја сам тада био министар унутрашњих послова и тада смо разматрали то питање. Србија је била за склапање споразума о двојном држављанству, међутим, Црна Гора је увек на то гледала као да Србија има неке скривене намере, да тиме омогући грађанима Србије који имају црногорско порекло да, ето, гласањем на изборима измене политичку структуру", наводи министар спољних послова Ивица Дачић.

Новоизабрани председник црногорске скупштине признаје да зна примере оних који су испуњавали услове, а нису успели да добију пасош Црне Горе. За Алексу Бечића питање двојног држављанства често је у прошлости било, каже, политизовано.

"Често у политичком дискурсу постоји прикупљање политичких поена, нешто обећава и дају се за неке наде за нешто што, када погледате реално и структурално, не постоји основа. Постоји за ово о чему сам говорио, да они који су чекали годинама, испунили су све услове да се заиста елиминише неки дискриминаторни елемент који је постојао због политичке или неке друге припадности и да се у складу са овим важећим позитивним прописима реше ти случајеви", указује председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић.

Дачић додаје да је Србија и даље спремна на потписивање тог међудржавног споразума, без скривене намере и без икакве жеље да се то питање политизује, већ искључиво да се, истиче, помогне грађанима.

"Када ће то и да ли ће то питање бити на агенди нове црногорске владе, морамо да сачекамо формирање", истиче Дачић.

Иако га оцењује као важно, Иван Јовановић сматра да тема двојног држављанства неће бити високо на агенди новог руководства.

"Јер има везе са Србијом и све што би се решавало и дешавало сада са Србијом негде би можда додатно узбрукало страсти – ко је ту имао утицај, да ли се Влада Србије меша у те ствари, шта је улога цркве", сматра Јовановић.

Подсећа и да у владајућој већини немају сви исти став према том питању.