Коха: Срби градили цркве изнад "древних илирских и арберијских храмова"

Приштинска "Коха" наводи да су српске светиње на Косову и Метохији у средњем веку грађене изнад "древних илирских и арберијских храмова".

Како наводи Коха, Црква Богородице Љевишке у Призрену саграђена на темељима ранијег храма и истиче да су то закључци археолошких и историјских истраживања Еди Шукријуа.

"Познато је да је краљ Милутин 1307. године присвојио катедралну цркву Свете Петке (Срби је зову Богородица Љевишка) у Призрену, у којој је било седиште Призренске епископије", пише Коха.

Додаје се да је Црква Свете Петке саграђена на храму базилици римског периода V-VI века, а да је ту било седиште призренског епископа из 1019. године. "Црква Свете Петке у Призрену један је од важних споменика културне баштине Косова", истиче Коха.

Такође, како се наводи, "налази се на темељима раније тринитарне цркве из XI и XII века, а своју савремену форму црква је стекла након реконструкције од стране српског краља Милутина (1307), који јој је променио име, посветивши обнову светици".

"У XVIII веку претворена је у џамију, а у цркву враћена 1912. године, пише Еди Шукрију, у Црква Свете Пренде Призрен", пише Коха.

"Црква Свете Петке не припада само Србима"

Коха наводи да су о цркви Свете Петке дата различита мишљења пре археолошких ископавања 1950-1952. Тако је Ф. Месенел написао да црква припада старом византијском периоду, додаје се.

Архитекта Ђ. Бошковић је, како пише Коха, признајући присуство старе тринитарне цркве у време краља Милутина, понудио две верзије некадашње цркве у односу на грађевинске радове у 14. веку.

Прво је краљ Милутин затекао византијску цркву у потпуности срушену те је обновио ту византијску цркву од старог темеља, док су други делови додати средином четрнаестог века, пише Шукриу.

"Ова црква носи неколико различитих имена која су се користила у различитим периодима и језицима током живота цркве, а то су: албански: Света Пренда, Света Прена/Шенепрена, Света Петка, Грчка црква; Српски: Света Петка, Света Богородица, Љевишка; Турски: Џума Џамиа", наглашава Коха.

Наводи се и да су "различити називи цркве Свете Петке истовремено израз њене антике и културних слојева светог објекта, увек чувајући основни назив цркве, Света Пренда-Света Петка".

"О постојању претходне цркве сведочи и натпис постављен у источном делу цркве, у коме је записано: Обновио од темеља краљ Стефан Урош, зет грчког краља Андроника Палеолога", додаје се у тексту.

"Присвајање од стране Срба средњовековнних арберијским споменика на Косову"

Како се наводи, археолошка и архитектонска истраживања спровео је истраживач С. Ненадовић током 1950-1952 и утврдио је три фазе градње: рановизантијска базилика, византијска базилика из 13. века и обновљена црква 1306/07.

"На карти Стефана Дечанског стоји: 'Црква Свете Прене (Света Петка) постоји од времена древних краљева'", цитира Шукрију.

Истраживач С. Ненадовић, који је годинама радио на њеној рестаурацији и конзервацији, према Шукрију, истичући присуство старијих фрагмената и споменика раног хришћанства, каже: "Још је старији храм, јер истраживање није спроведено до те мере да можемо бити сигурни да испод ове старе цркве нема још старијих темеља", преноси Коха.

Коха пише и да Ј. Јастребов такође потврђује чињеницу да овај манастир "припада предсрпском времену".

"У вези са реконструкцијом цркве Свете Петке на темељима незнабожачког храма, треба приметити да архиепископ Данило назива краља Милута 'градитељем и обновитељем пропалих и порушених храмова'. Чињеница о постојању претходне цркве је и натпис у коме је написано: 'Из темеља обновио краљ Стефан Урош'", наводи Коха.

"Србија 'штити' цркве и манастире на Косову једностраном интерпретацијом"

Према археолошким и историјским истраживањима Шукрију, потврђује се да је развој цркве Свете Петке у Призрену имао девет фаза и закључује да је овај храм постојао и пре римског периода до данас. Током османске владавине, 1756. године, црква је претворена у џамију, истиче Коха.

"Од тада се храм Свете Петке звао џамија Фатиха султана Мехмеда. У народу је била позната као Џума џамија (Петак џамија). 1912. године, након уласка српске војске у Призрен, џамија је поново претворена у цркву", закључује Коха.