Мило у опозицији, Додик у Загребу, оживљава ли српска спољна политика четири стуба

Занимљив почетак нове политичке сезоне на Западном Балкану. Прво, 30. августа тектонски поремећај десио се у Црној Гори - после 30 година изборни пораз доживео је Мило Ђукановић.

Професор Дејан Јовић, рекао је гостујући путем видео-линка у емисији Око да је тектонска промена у Црнј Гори историјски догађај, али не и револуција - добро је да и странке, односно коалиције, које су добиле један мандат више схватају да се не ради о револуцији него о победи на изборима. 

Према његовим речима, био би погрешан пут када би се нови победници понашали као власт која је дошла да буде вечна.

Истиче да је Црна Гора дуго имала вечну власт и да сада не треба да пропусти прилику да има озбиљан, функционалан, демократски плурализам.

"Ради се о важној победи. Очекујем да ће Мило Ђукановић остати председник, да ће покушати одржати контролу над инструментаријем државе, коју је и сам градио и да ће покушати да успоставити кохабитацију која би ограничила стварну моћ изборних победника", рекао је Јовић.

Постоје очекивања да ће друга страна ослабити, да ће ники људи отићи из коалиције која је победила, било из ДПС-а, што је главни изазов за будућност, сматра Јовић.  

"Сузе региона за Милом"

Каже да није првише изненађен тиме да се "сузе роне за Милом" јер је Ђукановић био фактор стабилности у Црној Гори у смислу хиперстабилног поретка који дуго траје - другима је лакше радити с њим него изложити се непознатом и донеклле неизвсном.

"Ради се о непознавању ситуације у Црној Гори, мислим да су процене биле погрешне о људима који воде опозицију, сада дају врло разумне изјаве, а и Мило Ђукановић се понаша рационално у овом тренутку", истакао је Јовић. 

"Хрватска је видела да не може игнорисати РС"

Милорад Додик састао се у Загребу са хрватским државним врхом Зораном Милановићем и Андрејом Плекновићем.

Јовић подсећа да је Пленковић рекао да је Додик дуго тражио сусрет у Загребу на највишем нивоу, а честитао је победу Милановићу. Потом је рекао, када је презентовао нон-пејпер Вучићу, пре одласка у Вашингтон, којим је отворено питање РС поново у корелацији са косовским питањем, да је тај документ послао и Милановићу у Загреб.

Одговарајући на питање зашто је Додик баш сада примљен у Загребу, Јовић каже да ту морамо приметити да су се српске позиције у региону нешто поправиле након потписивања писма о намерама Београда и Приштине у САД.

"Свима је постало јасно да Србија може очекивати ако буде паметна да то искористи, да сада има нове потенцијелне савезнике, САД и Изреал, који је нови актер на Западном Балкану према којем је Србија учинила велику услугу, као пребацивање амбасаде у најави", истиче Јовић.

Противуслуга би могла доћи око питања јачања српског утицаја у БиХ, због тога је интерес за БиХ повећан и у Србији а као одговор на то и у Хрватској, објашњава професор.

Према његовим речима, Хрватска је видела да не може игнорисати Републику Српску, нити Додика.

Звог чега без сусрета са Пуповцем и Милошевићем 

Додика је примио владика Порфирије, а није било сусрета са Пуповцем и Милошевићем.  Говорећи о томе да ли је то необично, Јовић каже да то зависи због чега је дошао и које су теме на дневном реду.

Јовић појашњава да би пристуство представника Срба за Хрватску, када се расправља о статусу РС, могло бити проблематична ствар, отоврило би етничко питање за које Хрватска мисли да постоји у БиХ, а сматра да је решено у Хрватској.

"Можемо спекулисати о томе. Ту је било неколико тешких изјава поводом одласка Милошевића у Книн, 5. августа -  то би могао бити један од разлога", рекао је Јовић. 

Посету Додика можемо да читамо у ширем кључу онога што се догодило 5. августа у Книну, могуће промене политике премијера Пленквоћа према Србима.

"Ту се ради о две паралелне линије, једна ствар је унутар Хрватске која је резултат избора у Хрватској где се показало да не смета коалиција ХДЗ-а са СДСС-ом, да због тога не губе гласове и обрнуто", рекао је Јовић.

"Ту се ради о кредиту који је ХДЗ задобио код српске заједнице и других мањина јер је више пута поразио представнике радиклане деснице и оне који су несклони ка колаицијама са националним мањинама", каже Јовић.

Када се говори о Додиковој посети, Јовић каже да је представљен као вођа српског народа и речено је да говори и у име РС и у име Србије. "Ту се ради о решавању проблема који имају етничку основу - није примљен као члан Председништва, то отвара могућност да се избегне пријем Комшића", указао је Јовић. 

Шта Србија добија договором из Вашингтона 

Јовић каже да Вашингтонски договор ма колико био чудан на први поглед - има важне потнцијале за Србију, а Трампу омогућава да каже у кампањи да је миротворац.

"Увлачње Израела може дугорочно гледано користити Србији, нико не зна хоће ли Трамп остати председник, али ако Србија има Израел на својој страни, онда ко год буде амерички председник мораће узети ту чињеницу у обзир", указао је Јовић. 

Каже да не треба прецењивати опције, ради се о могућностима. 

"Ако Трамп победи, тај споразум је одрадио своје, рећи ће направио сам сличне споразуме на Блиском истоку, што је важније. Мислим да је за Србију важно да и ако остаје на политици четири стуба - да унапреди односе са САД јер је тај стуб био најслабији, односи са Русијом и Кином били су бољи, односи са ЕУ су били лошији, због оклевања ЕУ и због недостатка неких реформи у Србији", каже он.

Са Сједињеним Државама је био велики проблем, подвлачи професор Јовић.

"Тако да ми се чини да се не може говорити о промени српске спољне политике - да би била везана само за САД или запад, већ о оживљавању политике четири стуба коју Вучић спроводи и даље, која није његова, настала је у доба демократа", закључио је Јовић.