Шведски посланик објашњава зашто Вашингтон, Београд и Приштина заслужују Нобелову награду

Овај 52-годишњи посланик са запада Шведске више од 20 година је активни политичар, у више наврата посланик, некада владајуће партије, сада опозиционе – Демохришћанске.

Једним твитом пре пет дана скренуо је пажну медија у региону, али и преко Атлантика. За РТС у Стокхолму појашњава предлог своје номинације за Нобелову награду за мир.

"Ја сам био у Парламенту од 1999. до 2002. Тада је Шведска примила доста избеглица, са обе стране. Већ тада сам сретао доста људи који су дошли са Балкана. Наставио сам да пратим ово питање наредних 20 година, али углавном из шведске перспективе", каже Јакобсон. 

Поручује да је сретао људе који живе у Шведској. Има међу пријатељима и и Албанце и Србе и рођаке који су Срби. 

"За мене је било важно да уложим различите предлоге у парламенту Шведске који би допринели томе да економија на целом Балкану функционише боље. Тако да смо имали предлог за Kосово, да би требало да има безвизни режим са Европом", истиче посланик у шведском парламенту.

Верује да је идеја са бизнисом оно што је направило скандинавске земље веома јаким. 

"Људи који знају скандинавску историју знају да смо 700 година имали ратове на сваких 30 година. Сваких 30 година и тако 700 година, имали смо ратове једни са другима. Последњих 200 година нисмо имали ниједан рат у Скандинавији", наглашава Магнус Jaкобсон. 

Поручује да је поента економија, заједничка култура, заједнички односи, то је скандинавска идеја коју хоће да истакне. 

"Када сам видео оне предлоге, оне документе, био сам врло срећан. Помислио сам, када људи почну да економски сарађују и путују, тада учвршћују мир", закључује Јакобсон.