Стишавање епидемије буди изборне активности на Балкану

Још на почетку године се заправо знало да ће на Балкану 2020. бити бурна политичка година. У већини, епидемија је померила планиране изборе, па ће се на гласање у јуну. Аналитичари немају дилему да ће властима у свим балканским државама борба са коронавирусом бити једна од најважнијих тема у кампањи.

Договор две највеће македноске партије ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ око датума избора у Свереној Македонији још нема. Међутим спекулише се да се ставови приближавају. По свој прилици Северномакедонци ће на биралишта крајем јуна или почетком јула.

"Бржи део избора одговара садашњој власти, она је као и већина власти у Европи добила неки поен због успешности мера са кризом короне, опозиција има стратегију уколико се избори одрже током јесени да ће можда економски талас последица после ковида ићи у њихову корист и онда је то та борба која се сад одвија", каже Петар Арсковски, аналитичар из Северне Македоније.

Међутим, каже Арсковски, будући да међународна заједница и СЗО препоручују да се припреме за други талас на јесен, тако да ће у Македонији ићи са притиском да се одрже раније. 

Иако се спкулисало око три датума, коначна одлука је да ће Хрвати нови сазив Сабора бирати 5. јула. Три месеца пре уставног рока за изборе. Тамошњим аналитичарима главна тема је популарност владајућег ХДЗ-а.

"Сумњиво је да добива, ако их добија добиће недовољно за већину па ће морати поново ићи са својим верним христачама из мањиских странака који су се задњих година јако осрамотили са том коалицијом или у нову коалицију са Шкором", каже Жарко Пуховски, аналитичар из Хрватске.

Предуго је, каже Пуховски, трајала читава ствар, има месец и по до избора, Сабор је распуштен пре неколико дана, а да није донесен закон о обнови Загреба погођеним потресом што је велики број људи доживео јако лоше.  

Избори у Србији 

Специфична кампања још специфичнији избори, тако овдашњи аналитичари гледају на 21. јун када ће гласачи у Србији бирати нове посланике. Први пут у историји вишестраначја прекинут је изборни процес, а по свој прилици неће бити ни митинга.

"Када је реч о самом датуму, он је у Србији превасходно био диктиран правним разлогом, а не политичким иако је јасно да свака владајућа странка има ту привилегију да бира термин који им одговора", каже Бојан Клачар из Цесида.

Према његовим речима, имају врло стабилан рејтинг, већ су на неки начин били у озбиљној кампањи, успешно су или су релативно успешно управљали коронавирусом.

"Опозиција која излази на изборе може да очекује добар резултат само ако се наметне као способна алтернатива тренутној власти, док је ситуација са бојкот странкама нешто компликованија и чини се заправо да су те странке тренутно у некој врсти борбе за заузимање што боље стартне позиције после ових избора", каже Клачар. 

На Косову и Метохији и даље се чека одлука Уставног суда да ли ће у Приштини бити формирана нова Влада али и да ли ће бити нових избора.

Незнатна већина политичких странака у косовксој скупштини је за формирање нове Владе док су самоопредељење и демократска партија за нове изборе. За формирање нове владе је и Хашим Тачи за којег приштински медији тврде да има под конторлом већину судија који би потворили пут да се формира нова влада.

Црногорци ће на гласање тек на јесен, за када су и у Босни и Херцеговини одложени локални избори.