Како спречити "прелетање" у парламенту

Социјалисти немају дилему. Изабрали су, кажу, и кључно питање и време. Док разговарају власт и део опозиције о изборним условима из СПС-а поручују - посланичким мандатима не сме више да се тргује у Скупштини.

"Уз дужно поштовање свих колега, али нико од нас својим именом и презименом није ушао у посланички клуб, већ су ту били носиоци изборних листа и први на листи", рекао је Ђорђе Милићевић, нови потпредседник СПС-а.

Решење траже кроз измене и допуне закона о Скупштини у којој је тренутно 14 посланичких група и 22 самостална посланика. Санда Рашковић Ивић је у Парламент ушла као носилац листе ДСС - Двери. Након што ју је ДСС искључио, деловала је као самостални посланик, а затим и као део новог посланичког клуба. Од 2017. део је Народне странке.

"Сматрали смо да је поштено да Народна странка која није учествовала на изборима нема посланички клуб. Цео изборни систем би требало мењати зато што су данас уствари људи одговорни шефу странке. На темељу странке они и улазе у парламент", казала је Рашковић Ивићева.

За аналитичаре предложено решење лечи последицу, а не узрок.

"Ако се већ и мењају нека законска решења, онда је боље та решења прилагодити за све ситуације, а не само за тренутну ситуацију коју имамо и која је једним делом и последица и најављеног бојкота и чињенице да је највећи број опозиционих странака у суштини ван парламента", сматра Бојан Клачар, програмски директор ЦЕСИД-а.

Професор Факултета политичких наука у Београду Милан  Јовановић, објашњава да развијена демократија подразумева да се прође низ етапа у политичкој странци - одборничку функцију, да неко има дуже чланство у странци, да буде идеолошки и програмски утемељени, па да дође на функцију.

"Код нас врло често човек уђе у странку данас, сутра постане посланик, министар и онда се странка чуди зашто је олако променио свој дрес", истакао је професор Факултета политичких наука Милан Јовановић.

За три деценије вишестраначја, Србија је пробала и већински и пропорционални изборни систем у коме се, чини се, од 1992. полемише, ко са листе улази у парламент и касније, ко је власник мандата.

Устав из 2006. омогућио је странкама да од посланика добију неопозиву оставку и пре него што постану посланици. Али, то је Уставни суд прогласио неуставним.

"Само што је Устав донет 2006. године ви сте имали праксу неколико година касније, када је дошло до расцепа у СРС-у, да тај механизам са бланко оставкама није функционисао. Ја мислим да би решење било у трајнијој, дугорочнијој реформи. Један изборни систем који би задржао пропорционалан начин расподеле мандата, а истовремено нама као грађанима да гласамо за личност, за Петра Петровића, Марка Марковића, без обзира којој он странци припада, био примеренији. То би нагласило једну већу одговорност и странака и самих кандидата", навео је Јовановић.

За сада предлог социјалиста није коментарисала ни опозиција, ни остале странке владајуће коалиције.

Каже, писали су Скупштини, Министарству државне управе и локалне самоуправе, али и европалраментацима.