Европски пут Балкана – маратон са препонама

Недавни француски вето на преговоре са Северном Македонијом и Албанијом подигао је много прашине, али ЕУ је на крају прихватила став да политика проширења на Балкан треба да се мења.

О политици коју су многи прогласили мртвом пре само месец дана, води се изузетно жива дебата, можда живља него икада у последњих 15 година.

Француски председник Макрон наљутио је многе стављајући вето на преговоре са Скопљем и Тираном. Али, без обзира на мотиве, у једном је успео – вратио је проширење у центар политичке дебате у ЕУ.

Министри ЕУ расправљали су о проширењу два пута у последњих месец дана, а Европска комисија задужена је да почетком следеће године изађе са новим предлогом. Готово свакодневно се у "експертској заједници" појављују анализе зашто је садашњи модел проширења неуспешан и нове идеје како би та политика требало да изгледа.

Преовлађујући став у већини анализа је да садашња политика више није кредибилна ни за земље чланице, ни за земље кандидате; не заснива се на заслугама и оствареним резултатима и, што је најгоре – није трансформативна, не доводи до суштинских промена код земаља у процесу, што би требало да буде њена основна сврха.

Препреке на сваком кораку

Веза између остварених резултата и напретка ка ЕУ дефинитивно је прекинута у случају Северне Македоније, каже Гералд Кнаус из Европске иницијативе за стабилност.

Према Кнаусу, садашњи процес претворио се у "маратон са препрекама" у којем се балканским државама поручује да све зависи од њих, али онда земље не пропуштају прилику да их блокирају на сваком наредном кораку.

"Трка са препрекама на 400 метара постоји као олимпијска дисциплина, али немогуће је трчати 42 километра са препрекама. То је оно у шта се претворио процес приступања где свака држава чланица има право вета у сваком тренутку", каже Кнаус.

Једна од основних замерки је да процес приступања ЕУ не постиже оно због чега је покренут – не подстиче промене набоље.

"Процес не даје резултате које би требало, уместо да нас подржава у суштинској трансформацији кроз реформе које воде ка статусу земље чланице ЕУ, претворио се у вежбу штиклирања, како је и сам председник Макрон рекао, а да суштински не мењамо како наше друштво и наша демократија функционишу", сматра Милена Лазаревић из Центра за европску политику.

Збуњујући предлог

Предлог Париза говори о приступању у седам фаза, уместо садашњих 35 поглавља, отварању нових фондова већ током приступања, не чекајући пуноправно чланство, уз строже услове и могућност реверзибилности, односно губљења предности ако земља кандидат назадује или промени политику.

Срђан Цвијић из Института за отворено друштво у Бриселу сматра да је француски предлог "збуњујући", јер земљама кандидатима нуди учешће у програмима ЕУ које већ имају, попут "Еразмуса плус" и "Хоризонта 2020", а да се истовремено не дотиче основних проблема политике проширења.

"Највећи проблем није методологија, која није сама по себи лоша, већ то што свака земља чланица, па и Француска, као што смо видели на примеру Македоније и Албаније, може из неких својих разлога да постави вето и блокира заслужено отварање преговора. Ако имамо систем вета у преговарачком процесу, ниједна методологија неће побољшати садашњу ситуацију. Није проблем у методологији већ у доношењу одлука", каже Цвијић.

Пошто се председник Макрон залаже за одлучивање квалификованом већином на нивоу ЕУ, било би логично да се заложи за тако нешто и у процесу проширења, наводи Цвијић, уз оцену да је француски предлог за проширење "наврат–нанос" написан папир као би се послала порука да је Француска ипак конструктиван партнер који нема намеру искључиво да блокира.

Отварање фондова

Без обзира на недоумице о могућим мотивима, многи аналитичари у њему налазе добре елементе.

Раније отварање фондова ЕУ већ су заговарали познавоци процеса, упозоравајући да се економски јаз између Балкана и Европе повећава, уместо да се смањује.

Није логично да суседна Бугарска добија осам пута више из европских фондова него Србија, знајући колико су региону очајнички потребне веће инвестиције и стопе раста, каже бивши директор за Балкан у Европској комисији Пјер Мирел.

"Претприступна помоћ из ИПА фондова није довољна да то постигне. Зато сам предложио да се вишеструко увећа бесповратна помоћ земљама Балкана, отварањем кохезионих и структурних фондова, али тако што ће се ти фондови повезати са реформама. Другим речима, што више урадите, више фондова ћете добити на располагање. Такође, што више решите своје билатералне проблеме, више фондова добијате", наводи Мирел.

Бивши директор за Балкан у Европској комисији сматра да ће због одлива становништва са Балкана и све већег утицаја кинеских инвестиција и зајмова, земље чланице бити спремније него раније да одреше кесу, упркос проблемима са буџетом после Брегзита.

У недавном ауторском тексту, Мирел је предложио приступање земаља Балкана у две фазе: најпре улазак у јединствено тржиште, а затим, неколико година касније, зависно од примене закона, поштовање демократије, владавине права и решавање билатералних спорова – дошло би до пуноправног чланства. У међувремену, износ структурних фондова би растао.

Смисао ове и сличних идеја о фазном приступу је да се "дедраматизује" тренутак чланства за земље чланице које страхују од тога, и, с друге стране, понуде конкретне користи грађанима.

Интеграцију Западног Балкана корак по корак, односно сектор по сектор, предлажу и некадашња шефица Канцеларије за придруживање Милица Делевић и Тена Прелец са Универзитета у Оксфорду:

"Интеграцијом корак по корак линија раздвајања између чланства и не-чланства, тренутно оштра и болна, постала би замагљена. Чињеница да би приступање било удаљено годинама не би више убијало наду на Балкану, а коначна одлука о чланству изгубила би драматичност за ЕУ."

Мало политичких награда

Милена Лазаревић из ЦЕП-а објашњава да од тренутка отварања преговора па све до неког будућег али врло далеког тренутка остваривања чланства, процес нуди мало политичких награда.

"Политичари не могу да продају у свом краткорочном политичком циклусу отварање поглавља као неки велики успех. Али ако бисмо процес уредили тако да сегментирано приступамо, оног тренутка кад завршимо преговаре о одређеним поглављима, учествујемо у тим секторским политикама и раду ЕУ, то би онда значило и приступ фондовима и конкретна права и користи за наше грађане, па и политичку добит", сматра Лазаревићева.

Други проблем на који одоговара фазни приступ је за многе у ЕУ застрашујућа перспектива пријема већег броја нових чланица које би и саме добиле право вета.

Утицајни аналитичар Гералд Кнаус из Европске иницијативе за стабилност недавно је изашао са предлогом "норвешког модела" за земље Балкана, који је у међувремену преименовао у "фински" модел, због критика да подразумева замену за циљ пуноправног чланства за Балкан, по угледу на Норвешку, која јесте члан јединственог тржишта, али не и ЕУ.

Кнаус објашњава да у француској визији Европе пријем више сиромашних земаља са несигурним демократијама значи слабљење ЕУ, док је за неке друге земље – ЕУ са Балканом јача. Те разлике неће нестати преко ноћи и зато је потребан нови модел који ради за све, укључујући и земље Балкана:

"То је оно што смо назвали фински модел, по угледу на предлог који је председник Европске комисије Делор дао Финској и Шведској 1989 године – нудимо вам фер процес уласка у јединствено тржиште, уз слободу кретања људи, робе, капитала и услуга, али морате да испуните све критеријуме који су исти као и за чланство. Финска је 1994. ушла у јединствено тржиште – а већ годину дана касније ушла је и у ЕУ."

Кнаус предлаже две фазе приступања уместо седам

Уместо француског предлога са седам фаза, Кнаус зато предлаже само две фазе приступања, као у случају Финске или Аустрије – прво улазак у јединствено тржиште, што укључује 90 одсто ЕУ закона и сва права.

"Затим ће, после неколико година, Француска и друге скептичне земље морати поново да размотре ситуацију, али ћемо тада имати много јаче аргументе да ће реформисане земље Балкана ојачати, а не ослабити ЕУ. Најважније у овом процесу интеграције Западног Балкана у јединствено тржиште не може бити политике вета и да укључи све земље региона."

Кнаус тврди да у оваквом моделу на губитку не би биле Србија и Црна Гора које су већ отвориле велики број поглавља, јер напредак који су већ оствариле значи да би брже приступиле јединственом тржишту, вероватно пре 2025. године која је поменута као могући тренутак за чланство, а сада делује сасвим нереално.

Ризик који многи виде је да би улазак у јединствено тржиште могао и да буде максимум за земље Балкана, нека врста привилегованог партнерства без пуноправног чланства.

"Мора да буде јасно од почетка да то не сме бити замена за чланство. За мене то треба да буде само први корак. Други и завршни корак треба да буде пуноправно чланство. То је обећање које је дато пре скоро 20 година и оно мора да буде одржано", тврди бивши директор у Европској комисији Пјер Мирел.

Двадесет година после самита у Загребу и шеснаест година после самита у Солуну, може ли неко заиста да гарантује испуњење старог обећања?

број коментара 15 Пошаљи коментар
(понедељак, 25. нов 2019, 11:24) - Mica Bor [нерегистровани]

Protekcija

Samo me zanima, jesu li sve te uslove ispunili bugari, rumuni a i hrvati?Ili su oni imali proteksiju.Ako jesu, nije nam mesto sa njima .

(понедељак, 25. нов 2019, 10:41) - anonymous [нерегистровани]

@Nezavisnost Samo je to dobro za Srbiju.

Upravo to. Vreme je da se okrenemo samo sebi a ne da se ponasamo kao da Jugoslavija i dalje postoji. Videli smo neki dan primer Hrvatske i Krasa, nisu dozvolili da Srbin kupi kompaniju Kras nebitno sto je covek nudio vise novca od konkurenata, a oni su bez problema pokupovali sve sto su hteli u Srbiji. Najzalosnije je to sto Srbija prstom nije mrdnula da spreci sve to. Draze nam je bilo da prodamo neku kompaniju Hrvatima za milion evra, iako su na primer Nemci nudili duplo vise novca. To je taj jugonostalgicarski mentalitet koji je prisutan kod mnogih nasih ljudi, a mnogi od njih su na najvisim drzavnim funkcijama ili odlucuju o necemu u ovoj zemlji.
Sve dok se ne opametimo i ne shvatimo da niko sem nas nije zeleo Jugoslaviju bice nam ovako. Kad shvatimo da smo sami i da treba da se uzdamo samo u sebe, tek tad cemo krenuti napred.

(понедељак, 25. нов 2019, 10:31) - anonymous [нерегистровани]

@@ Koji Balkan?

Srbija vec sada moze da izvozi u mnogo vise zemalja nego clanice EU. Bukvalno imamo ogromno trziste gde mozemo da izvozimo nase proizvode, jedini problem je sto mi nemamo puno toga da izvzemo i da zadovoljimo sva ta trzista. Znaci, Srbija je itekako otvorena, ali sve ovo oko tkz. malog Sengena je utopija iz prostog razloga jer mi od toga necemo imati ama bas nikakve koristi, vec samo stetu. Svako ko kaze suportno, ne zna o cemu prica. Takodje na sve to dodajte da se radi o drzavama opterecenim prosloscu i bice vam jasno zasto ne treba sklapati nikakve saveze sa drzavama iz susedstva ( izuzev Rumunije, Madjarske, Bugarske pa i Grcke sto da ne), jer manje-vise sa svima njima imamo losa iskustva iz proslosti. Okrenuti se Srbiji i Rep. Srpskoj i napokon se posvetiti sebi, a ostalima sve najbolje samo sto dalje od nas.

(понедељак, 25. нов 2019, 03:53) - anonymous [нерегистровани]

Nije svaka saradnja dobra!

Od zla se mora izolovati, a ne sa njim udruzivati!

(недеља, 24. нов 2019, 23:38) - anonymous [нерегистровани]

Nezavisnost Samo je to dobro za Srbiju.

Samo nezavisnost to je jedini put za stabilnu i uspešnu Srbiju sve drugo vodi u nove tragedije. Ove novo pečene države koje su se borile za samostalnost pokazalo se da nisu tako uspešne pa bi ponovo hteli neku novu Jugoslaviju kako bi opravdale svoj neuspeh i ponovo optužili Srbiju pa bi ponovo srbski narod plačao njihove egoističke politike. Dosta je bilo tih eksperimenata samo svoj gospodar može biti uspešan, ekonomska saradnja sa svakim a nikakvo ujedinjavanje to vodi samo u katastrofe.

(недеља, 24. нов 2019, 23:08) - anonymous [нерегистровани]

Mali Sengen,

Pa,nece vas niko tjerati da idete na more u Albaniju,idite gdje hocete.A,Albanci ce preko Srbije ici u Evropu i cijeli svijet.Svaka saradnja je dobra.

(недеља, 24. нов 2019, 22:48) - anonymous [нерегистровани]

EU ?

Kada naši političari shvate da je EU primila koga je htela pre petnaest godina a isti se još uvek nadaju da će se štap na kojoj je šargarepa istrositi , samo se varaju , taj štap se sam produzuje i uvek je na istom mestu ! Znate li koliki je za Tursku ?

(недеља, 24. нов 2019, 22:35) - anonymous [нерегистровани]

Mali sengen,

jel se to pravi da bi Srbi isli na more u Albaniju?

(недеља, 24. нов 2019, 21:30) - anonymous [нерегистровани]

Zacarani krug....

Dok EU grca u svojim licnim problemima, tu je Bregzit preko koga je ruse Britanija i Amerika, duznicko ropstvo kuca na vrata sve vise EU drzava, Kina i ostale azijske drzave zauzimaju sve veci kolac na svjetskom trzistu, najveca banka u EU Deutsche banka je u skoro u bankrotu, Nemacka, kao lokomotiva EU, je za dlaku izbjegla recesiju, prica o prijemu u clanstvo nekih EU drzava se rasplamsava kao da od tih jadnih i malih drzavica zavisi opstanak EU.
Predsjednik Francuske cak ide i korak dalje i kaze da ni NATO nema buducnost, da treba formirati EU vojsku i praviti EU, avione i tenkove, a onda iz SAD stize vriska, galama i prijetnje na takve pomisli.Dakle, treba prvo urediti svoje dvoriste pa onda razmisljati o prosirenju tog dvorista na druga dvorista.Ne znam kako to funkcionerima u EU nije jasno?

(недеља, 24. нов 2019, 21:17) - anonymous [нерегистровани]

@ Koji Balkan?

Srbija moze napredovati samo ako se sto vise otvara prema svijetu,ako se siri na druga trzista pa bilo to Albanija,S. Makedonija,Kina,Rusija,nije vazno.A zatvorena Srbija ne moze napredovati jer nema razvoja bez razmjene dobara i usluga sa drugim drzavama..Pozdrav.