Шолтесов амандман – мрља на позитивну оцену о Србији

Европски парламент је приликом финалног гласања о Резолуцији о Србији усвојио и три од четири усмена амандмана које је словеначки посланик из редова Зелених Игор Шолтес доставио на извештај о Србији.

Поред амандмана којим Шолтес, иначе известилац Европског парламента за Косово, тражи решавање "случаја Савамала" и транспарентност у изградњи хидроелектрана на заштићеним подручјима у Србији, највећу пажњу привукао је амандман којим се од Србије и њених званичника тражи признавање геноцида у Сребреници.

Шолтес је у свом амандману изразио жаљење због "поновљеног порицања геноцида у Сребреници од стране неких представника власти Србије".

Он је овај амандман поднео у последњем тренутку као тзв "усмени амандман", након интервјуа који је премијерка Србије Ана Брнабић дала новинару Дојче велеа Тиму Себастијану.

У том интервјуу, премијерка Србије је на поновљена инсистирања новинара на признању геноцида у Сребеници одговорила да "не мисли да је страшан масакр у Сребреници био геноцид".

"То је био гнусни злочин. Ратни злочин. Нисам поносна на то. То није урађено у име српског народа и Србија не може колективно бити окривљена за оно што се тамо дешавало", одговорила је премијерка Србије.

Известилац за Косово, Игор Шолтес, поводом тога подсетио је на обавезу пуне сарадње Србије са Трибуналом у Хагу, што, према његовим речима, подразумева и "пуно прихватање пресуде и одлука Суда".

"Признање геноцида у Сребреници је фундаментални корак на путу Србије ка чланству у ЕУ", навео је Шолтес у свом амандману број четири.

Игор Шолтес је током дебате о Србији у Европском парламенту навео да је наша земља "апсолутно напредовала" у областима јавне администрације, тржишној економији и економском расту и економској стабилности.

Према његовим речима, још је посла остало да се уради у области борбе против корупције и организованог криминала.

"Србија је важан играч у целом региону и зато ЕУ мора да регује на поједине изјаве које долазе од српских званичника", изјавио је Шолтес, указујући на свој амандман.

Иако је усвајање овог амандмана изазвало велику пажњу, управо због политичке поруке која се шаље Србији и "необавезујућег, али политички додатног условљавања" евроинтеграционог пута земље, у дипломатским круговима у Бриселу наглашавају да се не сме изгубити из вида да је Србија превасходно добила "позитивну оцену" за свој укупни напредак ка ЕУ, који су подржали и Европски парламент и Европска комисија.