Изабрани чланови Комисије за истрагу последица бомбардовања

За је гласало 155 посланика, нико није био против нити уздржан.

На предлог председника Комисије Дарка Лакетића за чланове су изабрани посланици Ивана Стојиљковић, Милован Дрецун, Данијела Стојадиновић, Гордана Чомић, Драган Весовић и Дубравко Бојић.

Скупштина Србије је 18. маја 2018. године донела одлуку на предлог Маје Гојковић, председнице скупштине, да се формира комисија која би први прелиминарни извештај требало да поднесе 2020. године.

Та тачка данас је, иначе, уврштена у дневни ред по хитном поступку, после које су посланици прешли на гласање о осталим предлозима закона међу којима је и лекс специјалис за изградњу станова за припаднике снага безбедности.

Посланик СДС Марко Ђуришић питао је због чега се доноси одлука по хитном поступку, а негодовао је и због тога што немају све посланичке групе чланове у Комисији.

"Када смо добили предлог чланова комисије још једном су се потврдиле наше сумње у искрене намере предлагача за формирање овакве комисије, да се на један објективан начин дође до важних одговора", рекао је Ђуришић који је приметио да власт има већину у комисији.

Наводећи да су у комисији чланови СНС, СПС, СРС, ДС, Двери, Ђуришић је указао да осталим посланичким групама није понуђемо да дају представнике оцењујући то лошом праксом.

Као највећи изазов у раду Комисије, Ђуришић је навео одупирање "хистерији" у јавности која постоји на тему последица НАТО бомбрадовања.

"Како је приметио и један епидемилог, они који изражавају сумњу се називају НАТО плаћеницима, а они који немају много тога о томе да кажу су - патриоте, затим да су стручне организације приметиле да се подаци злоупотребљавају и да се простор у медијима даје људима који о томе не знају ништа", рекао је Дуришић.

Како каже, на члановима Комисије је да не подлегну тим притисцима већ да сагледају чињенице.

Председница Скупштине Србије одговорила му је најпре у вези са примедбом која се односила на хитан поступак, да не зна колико још треба да се чека на редован поступак, будући да је прошло 19 година.

Не постоји ниједна замерка, види се да није прочитана одлука, рекла је Гојковићева и појаснила да у њој не стоји да ће у рад комисије бити укључене све посланичке групе.

Узор за број чланова комисије је био италијански парламент, навела је председница.

Подсетила је да ће комисија извештавати о свом раду на сваких шест месеци, а да се први прелиминарни извешстај очекује 2020. године.

Посланица ДС и чланица Комисије Гордана Чомић указала је да то тело треба да открије истину увидом у документа и утврди научне чињенице које су доказиве, те да онда није важно ко има већину јер се, како је рекла, о научним чињеницама не гласа.

Она је навела да комисија не треба да буде скривана од јавности и да би сви посланици који желе требало да присуствују раду.

Лакетић је на примедбе Ђуришића о броју чланова Комисије навео да је реч о оперативности и поручио да ће рад комисије бити транспаренатн.

"Не бих прејудицирао исход истраге коју ће Комисија радити, дефинитнво ће бити отворена за све ставове, али да су научно поткрепљени. Циљ комисије је да се дође до истине. Наш народ и оболели заслужују истину", рекао је Лакетић.

Драган Весовић сматра да је у реду да председници Одбора за здравље и Одбора за заштиту животне средине буду укључени у рад комисије, што и јесте случај, те да не треба да останемо дужни генерецијама које долазе после нас.

Посланик СРС Немања Шаровић указао је да су радикали још раније захтевали да се формира таква комисија и да је боља "накнадна него никаква памет".

Наводећи да су радикали предложили Дубравка Бојица за члана Комисије, Шаровић је рекао да ће њихов представник свој посао обављати стручно, одговорно и у интересу грађана Србије.

Посланик Нове Србије - Покрет за спас Србије Ђорђе Вукадиновић поновио је став да лично нема резерве према тој иницијативи и да је гласао за формирање комисије.

"Колико год биле резерве опозиције, то не може да буде разлог да се гласа против. Ово је важна и болна тема да би била део политичке борбе", рекао је Вукадиновић и додао да би комисија требало да саслуша све ставове у вези са последицама НАТО бомбардоавања 1999. године, односно и оне који имају другачије мишљење.

Закључио је да ће "на душу" већине отићи ако комисија "падне у заборав".