Брнабић: Миграције претворити у мотор за економски раст

Председница Владе Србије Ана Брнабић представила је резултате радне групе која је анализирала питања миграције и граница – на завршној сесији у оквиру Светског економског форума у Милану. Поручивши да Европа треба да перципира миграције као прилику, Брнабићева је истакла да су током мигрантске кризе грађани Србије показали да су толерантни, гостопримљиви и хумани.

Ана Брнабић је представила четири кључне области које је радна група, у оквиру Светског економског форума у Милану, идентификовала како би Европа имала пуну контролу над својим границама и користила миграције као "мотор за економски и културни раст".

Премијерка Србије, која је први представник наше земље, који је председавао радном групом у оквиру Светског економског форума у Милану, рекла је да гранично питање миграција за 45 одсто Европљана представља највећу бригу, а 69 одсто њих сматра да је потребна заједничка европска политика које ће се земље придржавати.

Како би се постигло да Европа има пуну контролу над својим границама, а да се истовремено придржава хуманитарних вредности, да буде инклузивна и користи предности миграција, односно користи миграције као мотор за економски и културни раст, Брнабићева је рекла да су идентификоване четири кључне области где "Европа може да направи разлику".

Као прву, навела је унапређење услова у земљама порекла миграната како би се смањиле миграције.

Као другу, Брнабићева је навела побољшање система управљања различитим категоријама људи који долазе у Европу, у оквиру чега су се, како је нагласила, појавиле три посебне идеје.

Прва је успостављање центара за процесуирање миграната ван Европе како би се обезбедио начин за њихов легалан улазак, друга развој заједничког европског дигиталног идентитета за мигранте који региструје мигранте на првој тачки уласка у овим центрима ван Европе, а трећа идеја је развој паневропског имиграционог система да би се привукли странци за којима постоји посебна потреба на тржишту рада, прецизирала је Брнабићева.

Као трећу област, Брнабић је навела потребу да се побољша интеграција миграната кроз образовни систем, обуку и курсеве за учење језика.

"И коначено, желимо да променимо наратив о миграцијама како би показали позитивну страну миграције, а има их много, како би користили миграције као мотор за економски и културни раст", поручила је Брнабићева.

Чланови радне групе представници су међународних институција, експертских организација, академских институција, парламената и министарстава из великог броја европских земаља.

"Низак ниво образовања отежава интеграцију" 

Велики проблем миграције је чињеница да је удео високообразованих миграната у Европи нижи него у Северној Америци. Низак ниво образовања миграната у Европи знатно отежава запошљавање и њихову интеграцију и зато је потребно улагање у едукативне програме и стручну обуку за мигранте, један је од закључака групе, саопштио је Кабинет премијерке.

У оквиру дискусије, разматране су и могућности примене нових технологија и дигитализације за решавање проблема ефикасне контроле граница и контроле токова миграната. 

"Разговарали смо и о могућностима формулисања заједничке европске политике миграција и потреби поштовања и примене те политике", нагласила је Брнабићева. 

Та политика мора бити повезана са другим глобалним циљевима, као што су Циљеви одрживог развоја УН до 2030. године, додала је председница Владе.

Радна група за миграције и границе посебно је анализирала могућности за побољшање јавне слике о мигрантима и односа већинског европског јавног мњења према мигрантима. 

"Као један од глобалних лидера, Европа мора да тежи стварању инклузивног друштва и да инсистира на вредностима отворености и поштовања различитости", истакла је Брнабићева. 

Осим премијерке Ане Брнабић, закључке дискусија представили су и лидери радних група за питања демократије и управљања, енергетске одрживости, безбедности и одбране, као и економије фокусиране на људе.

Закључци које су радне групе усвојиле биће презентовани следеће године на редовном годишњем састанку Светског економског форума у Давосу.

Aна Брнабић је први представник Србије који је председавао радној групи у оквиру Светског економског форума. Чланови радне групе су представници међународних институција, експертских организација, академских институција, парламената и министарстава из великог броја европских земаља.

Председавање радној групи представља признање Србији због односа који има према мигрантима и свим грађанима Србије који су према мигрантима показали велико гостопримство, пружајући помоћ особама које су се нашле у невољи.

"Кроз нашу земљу прошло је више од милион људи из угрожених земаља и ми ни у једном тренутку нисмо затварали наше границе. Додатно, у овој школској години 645 ђака миграната похађа школе у Србији. То је препознато у Европи и председавање овој радној групи је признање Србији за учињене напоре у мигрантској кризи", поновила је Брнабићева у разговорима које је имала.

Србија на мигрантску кризу одговорила хумано 

Током мигрантске кризе грађани Србије су показали да су толерантни, гостопримљиви, а Србија да има управу, војску и полицију која на хуман начин може да одговори на овако велику кризу, рекла је премијерка Ана Брнабић новинарима.

Додала је да је хуман одговор Србије на мигрантску кризу похвала за све грађане Србије и за Владу Србије у последње три године.

"Оно што је важно, ми ћемо наставити да радимо на овоме и Србија ће, највероватније, на Светском економском форуму у Давосу представити за целу Европу каква би требало да буде политика према миграцијама у будућности", нагласила је премијерка Србије.

Мигрантска криза, како је рекла, била је једна од "најжешћих" криза које су погодиле ЕУ, на које "ЕУ и чланице нису нарочито добро реаговале", а Србија је показала да баштини европске вредности.

Премијерка је нагласила да је председавање Радној групи, у оквиру Светског економског форума за миграције и границе, велика част не само за Владу Србије већ и за све грађане Србије.

Како каже, скуп у Милану је био прилика да се након Брегзита и важних избора у Холандији, Аустрији, Француској, Немачкој разговара о новој будућности Европе.

"То је била тема састанка групе 'Нови лидери за Европу', чији сам члан, какву Европу желимо да имамо у будућности. Разговарали смо и о ширењу ЕУ и када би могло да се очекује да Србија уђе у ЕУ и који су планови за наше даље интеграције", закључила је Брнабићева. 

Председница Владе је учествовала у раду и других панела на теме "Улога Европе у промењеним околностима", "Изазови дигитализације и четврте индустријске револуције" и "Нове идеје идејама које могу покренути промене у свету".

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 30. сеп 2017, 10:36) - anonymous [нерегистровани]

Da Evropa

"koristi prednosti migracija, odnosno koristi migracije kao motor za ekonomski i kulturni rast". Ovo je nerealno posebno kada su u pitanju razvijene zemlje sa visokom stopom nezaposlenosti. Gospodja Merkel je bila na slicnoj liniji politike koja je izazvala ogromni priliv izbeglica stvarajuci velike probleme zemljama Balkana. Zasto se ne baviti kljucnima problemima ogromnog vala izbeglica u svetu? Kolonijalne sile imaju moralnu obavezu da obezbede ubrzani ekonomski razvoj bivsih kolonija iz kojih su izvlacili prirodna bogatstva decenijama i vekovima. Zapadne zemlje su znatno doprinele i jos uvek doprinose izbijanju sukoba i ratova narocito na Bliskom Istoku pa i u Africi potpuno zanemarujuci dramaticne posledice po stanovnistva tih zemalja. Dok ne prestanu sa takvim katastrofalnim uplitanjima u zemljama sirom sveta valovi zbeglica nece prestati.

(петак, 29. сеп 2017, 21:04) - anonymous [нерегистровани]

Inkluzija

Čak i ako bude uspela ova nova integracija (i-, e-) migranata, treba istaći dve tačke:
1. Za inkluziju treba da prođe vreme, deca, škola zajednička nastava, iskustvo itd. i
2. prelamanje različitih interesa grupa, zajednica, pojedinaca itd. zahteva razvijeni pluralizam, što baš i nije slučaj koji je u svim zemljama završen, iako ne treba potceniti trud i očigledan uspeh u neki sferama, da ne nabrajam.

(петак, 29. сеп 2017, 17:12) - Milun [нерегистровани]

nemoguca misija

Migranti nisu zainteresovani za rad, već isključivo za ulazak u razvijene zemlje EU i njihovu socijalnu pomoć.