Позив Хрватској да укине "дискриминаторске одлуке"; Љајић: Не желимо трговински рат

Министри БиХ, Црне Горе, Македоније и Србије усагласили су на састанку у Сарајеву седам закључака поводом трговинских мера Хрватске за пољопривредне производе из трећих земаља. Упућено је писмо Европској комисији од које се тражи да хитно реагује. Министар трговине Србије Расим Љајић поручио да нико не жели трговински рат, али да ће земље региона бити принуђене на контрамере ако проблем не буде решен.

Министри Мирко Шаровић, Расим Љајић, Драгица Секулић и Љупчо Николовски позвали су Хрватску да укине "дискриминаторске одлуке којима се уводи различит третман за домаће производе и производе из трећих земаља".

Хрватска је позвана да цене инспекцијских контрола усклади са просечним износима који важе у земљама у региону и ЕУ. Наведено је да цена надзора треба да одговара ценама стварног поступка, а не да представља посебно опорезивање.

Министри су затражили хитан састанак са надлежним министром у Хрватској тим поводом који би, како сматрају, требало да се одржи до краја ове седмице у Подгорици. Истакнуто је да свако одлагање производи несагледиве последице.

Министри су констатовали да су потезом Хрватске угрожена правила и начела Светске трговинске организације и Споразума о стабилизацији и придруживању, који забрањују дискриминацију.

Министри су се заложили да се такви састанци редовно одржавају, па ће наредни бити одржан у септембру у Скопљу.

Европска комисија је позвана да се укључи у решавање тог проблема.

До решења тог проблема са Хрватском, министри су се договорили да свака земља спроводи мере у циљу заштите сопствених интереса на начин како сама одлучи.

Договорено је да Црна Гора и Македонија, као чланице Светске трговинске организације, покрену одговарајуће механизме у тој организацији. И Босна и Херцеговина ће искористити могућности којима располаже ако на следећем састанку не буде резултата.

"Трговина није једносмеран правац него је он двосмеран, у том смислу ми сматрамо да БиХ има право што тражи да се ове мере укину у супротном предузећемо, али ћемо ми проценити када, адекватан одговор", поручује Мирко Шаровић.

У Хрватској привредној комори решење виде у измени правилника који је и узрок спора у региону. За сада кажу да последица нема, али ако се проблем убрзо не реши, оне би могле да се осете на низу производа.

"То су производи највишег типа прераде, то су дечја храна, супе, умаци, сладоледи и слично, затим производи на бази какаа и чоколаде, производи од житарица и скроба, безалкохолна пића, јака алкохолна пића, месне прерађевине, млечне прерађевине", указује Жаклина Јуришић из Хрватске господарске коморе.

Према новом хрватском правилнику, накнада за сваки обављен инспекцијски надзор или контролу и сваку поједину врсту воћа и поврћа приликом прегледа инспекције у Хрватској износи 2.000 куна (270 евра), док је раније износила 90 куна (12 евра). 

Послато писмо у Брисел 

Министри су послали писмо Европској комисији у којем наводе да од ње очекују да одмах реагује и хитно предузме кораке за укидање дискриминаторске мере које је увела Хрватска. Писмо је упућено генералном директору Генералне дирекције за суседство и преговоре о проширење ЕК Кристијану Данијелсону.

"Обавештавамо вас да су министри четири државе одржали састанак данас у Сарајеву и позвали Хрватску да хитно укине дискриминаторне одредбе Правилника о инспекцијском надзору и контроли усклађености воћа и поврћа са тржишним стандардима. Овим је Хрватска драстично повећала накнаду за инспекцијски надзор и контролу усклађености са тржишним стандардима воћа и поврћа приликом увоза из трећих земаља. У исто време накнада за контролу усклађености воћа и поврћа пореклом из Хрватске је 22 пута мања у односу на увозне", наводи се у писму.

С обзиром на то да је Хрватска чланица ЕУ, потписници су навели да очекују да ЕК одмах реагује и хитно предузме кораке за укидање те "дискримнаторне мере", чиме би роба из земаља региона западног Балкана имала исти третман као и роба произведена у Хрватској.

У међувремену Европска унија је навела да и даље "процењује ситуацију" када је реч о увођењу нових хрватских такси на узвоз воћа и поврћа.

Љајић: Не желимо трговински рат, принуђени смо на контрамере

Министар трговине, туризма и телекомуникације Србије Расим Љајић поручио је у Сарајеву да нико не жели трговински рат, али да ће земље региона бити принуђене на контрамере ако се питање повећања хрватских такса за фитосанитарну инспекцију не реши до следећег састанка који треба да буде одржан до краја недеље.

"Апеловали смо недељу дана на званичне институције Хрватске да се испита њихова одлука, за коју смо рекли да је дискриминаторна. Никакав одговор нисмо добили, ни писма ни разгледнице није било, чак смо добили врло увредљиво објашњење одлуке. Почели смо онда да примењујемо одређене врсте санитарног и ветеринарског надзора, што ћемо појачати", објаснио је Љајић.

Истакао је да на то имамо право по правилима Светске трговинске организације (СТО).

"Ми не повећавамо цене надзора, али имамо право да спроводимо мере које су у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању које представљају озбиљно упозорење да ове мере морају да буду повучене, односно преиспитане", рекао је Љајић. 

Додао је да ако уђемо у контрамере, штету трпе привредници и једне и друге земље, али и потрошачи.

"Ово нам не треба, али смо принуђени и ово су изнуђени потези јер смо под великим притиском јавности, потрошача. Око 160 привредника из Србије извози воће и поврће у Хрватску, а неки су почели да враћају камионе јер не могу да издрже конкуренцију", казао је Љајић на конференцији за штампу.

Упозорио је да постоји читав разрађени механизам даљих мера ради заштите економских интереса.

Министар је објаснио да се стандардно врши фитосанитарна ветеринарска контрола на случајно одабраним узорцима, а у појединим случајевима земље могу да предузимају мере појачаног надзора за сву робу животињског и биљног порекла, што се сада чини. Тиме, како истиче, не излазимо из правила СТО, не кршимо принципе слободне трговине. 

"Желимо да убудуће контролишемо апсолутно сваку пошиљку воћа, поврћа, млека, месних производа из Хрватске. Нисмо срећни због тога, али смо на ту меру принуђени", подвукао је Љајић.

Подсетио је да је Србија у више наврата у последње време истицала да су хрватске мере у економском смислу протекционистичке, у политичком популистичке и да не могу имати оправдање ни у економској ни у трговачкој логици.

"Те мере нису ни у духу добросуседских односа, нити корак у правцу стварања слободног тржишта земаља Западног Балкана, којем сви начелно тежимо", упозорио је Љајић.

Различита објашњења из Хрватске 

Љајић је рекао да је у последње три недеље, од када су мере ступиле на снагу, било потпуно различитих образложења.

"Прве недеље је речено да мере нису ништа ново, већ да представљају само усклађивање са ценама које важе у ЕУ, да су оне заправо ништа друго већ усклађивање које важи у појединим земљама ЕУ. Да то није тачно показали смо и изашли са тачним подацима. У Немачкој су цене за исту врсту контроле 22 евра, плус 0,84 цента за сваку следећу тону, а у другим земљама су 17,5 евра, у Бугарској 17 евра, у Великој Британији 41 евро за сат контроле, током које је могућ преглед два шлепера од по 25 тона", објаснио је Љајић.

Он је оценио да се, када је реч о хрватској мери, ради о драстичном повећању цена по врсти воћа и поврћа на 270 евра.

"То значи да нам се камиони враћају, јер ако имате три врсте воћа, плаћате три пута 270 евра. Не постоји извозник који може бити тако конкурентан. Сав извоз који иде преко Хрватске у ЕУ подлеже сличном опорезивању. Јасно је да је ово онемогућавање слободног протока робе", навео је Љајић. 

Како је подсетио, друге недеље је стигло објашњење да није реч о заштити произвођача већ потрошача. Указао је да је такса за хрватске произвођаче 90 куна, док је за оне изван ЕУ 2.000 куна, што значи да ће потрошачи плаћати далеко веће цене за производе, јер неће имати конкуренцију, због чега није тачно да се ради о заштити потрошача, већ је реч о заштити произвођача.

Љајић је подсетио да је било више протеста пољопривредника и фармера у Хрватској због значајног дефицита у размени са светом, и да су тражили мере заштите, које су донете на погрешан начин.

Према његовим речима, јуче је стигло треће објашњење "које је увредљиво, потцењивачко и вређа здрав разум", а према којем је мера уведена не против земаља региона, већ за 164 земље света које нису чланице ЕУ.

Љајић је казао да, ако се погледа увоз Хрватске из трећих земаља, јасно је да су земље региона погођене новим правилником.

"Не желимо трговински рат. Овај састанак је усмерен да заштитимо наше економске интересе и омогућимо слободан проток робе. Не желимо да уђемо у спиралу мера и контрамера, али ћемо на то бити принуђени ако се ова ствар не реши не следећем састанку који треба да буде одржан до краја недеље", закључио је Љајић.

Остали аутори: Биљана Радуловић
број коментара 7 Пошаљи коментар
(уторак, 08. авг 2017, 10:51) - anonymous [нерегистровани]

Svake godine isto

Oni administrativno spreče uvoz sezonske robe iz Srbije, pa onda počnu pregovori koji traju koliko i sezona, pa na kraju ukinu odredbe. Tako i vuk sit i jaganjci na broju - oni sprečili uvoz a naši političari pokazali mišiće i pobedili. Jedino naši proizvođači na gubitku, jer niko neće da plati štetu. I dokle to tako?

(уторак, 08. авг 2017, 07:12) - Rade anonymous [нерегистровани]

Na šta to ličimo

Šta je ovo sa našom državom, odnosno političarima.Zar mi nemamo druge zemlje da plasiramo svoje voće i povrće.Zar nas terate da sutra kažete da imamo najveću prodaju sa Hrvatskom a u Rusiju ništa ne plasiramo.Zar nema drugog puta do zemalja EU već preko Hrvatske.Da je sreće da ste vi uveli debele takse da ne propadaju naši seljaci.U Srbiji se prodaje sve i sašta iz zemalja koje su priznale Kosovo a naši seljaci bacaju u đubre svoje proizvode.Ne kukajte.Dali su vam dobar povod da prodajete robe u prijateljske zemlje.Što se sekirate, neka propadnu bez našeg paradajiza i krompira.Ili su u pitanju tajkuni izvoznici pa otuda tolika vika?

(понедељак, 07. авг 2017, 19:58) - Српска роба [нерегистровани]

Да али

У праву сте, међутим, уколико нађете БИЛО шта произведено у Србији или у БИХ на територији Далмације, молим вас усликајте, јер сам баш обраћао пажњу и нисам нигдје ништа пронашао. НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ прозивод. Чак и малине имају шаховнице одштампане на кутијицама.

(понедељак, 07. авг 2017, 19:43) - DDanonymous [нерегистровани]

Niko normalan ne zeli rat, ali se mora braniti kad je napadnut

Prateci ovu pricu po raznim medijima EU i regiona, shvatio sam da je problem mnogo dublji nego sto se misli.Naime, Hrvatska je pretrpana vocem i povrcem iz drzava EU pa zato zabranjuje ulazak tih roba iz regiona, a isto tako to EU voce i povrce idu preko Hrvatske u Srbiju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju.Dakle, radi se i o velikim kolicinama tih roba iz EU sto govori da Hrvatska nije sama preduzela ove protekcionisticke mjere prema regionu.Tako da Srbija i region nece moci ocekivati podrska Brisela zato sto i oni stoje iza ovih hrvatskih nekorektnih protekcionistickih mjera.I sve ovo ce se otezati dok se voce i povrce ne obere i ne proda a za dva mjeseca ce svaka diskusija, po ovom pitanju, izgubiti smisao.

(понедељак, 07. авг 2017, 18:13) - anonymous [нерегистровани]

Pa zar ne vidite da ta drzava dize sebi cenu

Treba joj spustiti cenu.

(понедељак, 07. авг 2017, 17:02) - anonymous [нерегистровани]

???

A ovi iz Brisela ce vam odgovoriti posle tri do sest meseci. Oni su verovatno to znali i ranijr. Nema popustanja. Odma da Srbija uvede kontra mere. Nema cekanja na odgovor vise od sedam dana.

(понедељак, 07. авг 2017, 16:11) - anonymoussrb [нерегистровани]

bla bla

Ukinuce hrvatska to u septembru cim prodje sezona i ne bude joj potrebna srpska roba...a vi cete tada reci kako ste izborili jos jednu diplomatsku pobedu....e moj ljajicu