Срби и Руси слично о НАТО-у

Истраживање америчког института "Галуп", којим је обухваћен регион источне Европе, показује да већина грађана Србије сматра НАТО претњом, а слично је и у Русији.

Испитивање о томе како су земље источне Европе гледале на НАТО у 2016. години, показује да у Србији 64 одсто људи сматра да је НАТО претња, док само шест одсто верује да НАТО штити државу.

Да НАТО није ни претња ни заштита верује 19 одсто испитаних грађана Србије, објављено је на сајту "Галупа".

Истовремено, у Русији највећи број – 67 одсто – сматра да је НАТО претња њиховој земљи, а само три одсто у Алијанси види заштиту. Неопредељених је 20 одсто.

У тексту уз представљање резултата, "Галуп" наводи да је Косово, "иако није чланица НАТО-а, добијало војну подршку Алијансе током рата између бивше Југославије и ОВК" и да "његови становници у великом броју – 90 одсто – сматрају НАТО заштитником". Само три одсто, НАТО сматра претњом.

Исто важи и за Албанију, наводи "Галуп" у истраживању и констатује да отуда "не чуди што је 64 одсто Срба 2016. године на НАТО гледало као на претњу".

Међу земљама за које НАТО није ни "претња" ни "заштита" истичу се Грчка, Словачка, Босна и Херцеговина и Бугарска.

Истраживање показује и да већи број грађана Црне Горе – 29 одсто – види НАТО као претњу њиховој земљи, док у њему заштиту види 21 одсто, а 35 одсто Црногораца не доживљава НАТО ни као претњу ни као заштиту.

Када је реч о земљама постсовјетског простора, истраживање показује да највећи број људи види НАТО као претњу у Белорусији (54 одсто), затим Украјини (35 одсто). Истовремено, само три одсто Белоруса сматра НАТО заштитом.

Истраживање је вођено телефонским путем током 2016. године на случајном узорку од око 1.000 грађана, старијих од 15 година у свим земљама, док је у Русији у испитивању учествовало 2.000 одраслих.

Број коментара 13

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.