Вучић: Треба чешће да уђемо у хрватске ципеле а Хрвати у српске

Сутра се састајете са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић, билатерални сусрет у две земље, што је доста неуобичајено.

Наравно да, у домаћој употреби ја претпостављам шта ће неко у Хрватској да говори. Претпостављам и шта ће неки моји пријатељи у Србији да говоре. Ја нећу на тај начин да приступам, ја ћу да говорим о заједничким интересима. Имамо један заједнички кључни интерес, а то је да имамо дугорочни мир, дугорочну стабилност и да имамо неупоредиво бољу економску сарадњу. Ево ја ћу вам навести један пример. Мислим да у тачки шест, говори се о заједничким развојним пројектима и прекограничној сарадњи и кроз програме и пројекте ЕУ. Врло конкретна ствар. Говоримо о заједничком приступу решавању проблема међународног тероризма, први пут да имамо као потписан споразум заједничко решавање приступа проблему избеглица, мигрантске кризе. Када све то имате, онда значи да сте упућени и почињете да радите једни са другима. Раније, када смо предлагали за Берлинску конференцију да причамо о прузи Београд-Загреб и заједничким инфраструктурним и комуникационим пројектима, неретко смо добијали одговор: Нисмо заинтересовани за источну излазницу. Ми јесмо заинтересовани за добру сарадњу са Хрватском и чини ми се да је то нешто што се на боље мења у Хрватској, јер и Хрватска може то паметније да искористи. Хрватска може да добије више новца из Европске уније. Када правите нешто између Београда и Загреба, то је 120 километара кроз Србију, а 300 километара кроз Хрватску. Мислим да је то у интересу и једних и других. Друго, ми смо ту рекли једну важну ствар. Имамо нерешене проблеме, хајде да пробамо да их решавамо. Имамо проблем граничне линије. Идемо, формирамо одмах комисије, формирамо радна тела. Ако можемо да постигнемо договор можемо. Ако не можемо, идемо одмах и ту смо се договорили, пред међународне институције. Колико година решавамо сукцесију? Имамо споразуме још из 2001. о сукцесији. Неколико смо ДКП-ова поделили. Никад нисмо отворили ни питање привредних друштава, никад нисмо отворили ни питање дугова.

Желите да се то заврши?

Да, говорили смо и о правима мањина и о несталима, дакле, о ономе што су нека болна питања из прошлости. Нешто што стално постоји нека врста тензије коју би требало да покушамо да спустимо. Али мислим да је ово стратешки и суштински споразум који би требало да буде не само вољом руководстава двеју земаља, већ добрим радом после тога и да покушавамо да више разговарамо једни са другима, да показујемо веће поштовање једни према другима и оно што бих ја рекао, да чешће уђемо, Хрвати у српске ципеле а Срби у хрватске ципеле. Чини ми се да бисмо се боље разумели.

Кад смо код права мањина, јесу ли Буњевци у Војводини Срби или Хрвати? Постављам то питање јер је почетком деведесетих Војислав Шешељ често долазио у Сомбор и Суботицу и говорио како су то Срби католичке вере.

Свако се у нашој земљи и по Уставу изјашњава онако како жели. Ми имамо значајну хрватску мањину баш у околини Суботице и бићемо сутра у Таванкоту и Суботици. Али имате и буњевачку мањину и неке друге. Свако се изјасни онако како жели. Код нас можете да се изјашњавате и као Србин и као Влах и као Румун, како год хоћете.

Какво је ваше становиште по питању парламентарне заступљености хрватске мањине у парламенту Републике Србије?

Ми смо о томе разговарали више пута. Постоји закон, који мислим да је добар по том питању, иако долази до злоупотреба. Имате Србе који се кандидују као припадници мањина да би ушли у парламент. Суштина је да код нас имате такозвани природни праг од 0,4 одсто. Дакле, 15 до 16 хиљада гласова, у зависности од излазности, је довољно да увек будете у парламенту, што мислим да је апсолутно фер. Сад је ту проблем што имате Хрвата укупно на нешто мало већем нивоу од тог процента... и било који део да гласа, а не за мањинску странку, онда не би био ту. Али ми смо спремни да отворимо сваку врсту питања и сваку врсту разговора али то мора да буде једнак однос према свим мањинама. Хрвати нису ни близу највеће мањине у Србији. Имамо и Мађаре и Бошњаке и припаднике других мањина који су бројнији од хрватске мањине што није случај у Хрватској, где су Срби ипак најбројнији.

Како сте задовољни процесом повратка Срба у Хрватску?

Ми нисмо задовољни и никад не можете да будете задовољни када толики број људи напусти своја огњишта, али ми о томе разговарамо отоворено као што разговарамо и о неким другим питањима која су болна за Хрвате. И немам никакав проблем да та питања отворимо, јер ја знам да када дођемо до тог емоционалног нивоа, да се ту никада нећемо сагласити. И да ми сад причамо о 'Олуји'... 99 одсто Хрвата третираће то као херојски подухват и славиће, а 99 одсто Срба су најтужнији тог дана због прогона и напуштања огњишта.

Водите ли Ви проактивну политику да се Срби враћају у Хрватску?

Један део људи неће да се врати. Овде живе 21 годину. Али многи хоће да добију своја имовинска права. Хоће старци да се врате. Хоће негде и млађе породице да се врате. Негде не могу струју да добију по годину и по, две. Знам да ћете увек моћи да ми кажете, рецимо, а шта је са уџбеницима за Хрвате? Каснили смо, што је за мене било најглупље нешто, и онда сам то на Влади извео на тај начин, рекао сам, немојте молим вас да правимо такве глупости јер сметају нам за две школе уџбеници и то из математике и не знам из ког предмета на хрватском језику. Ако вам је проблем, платићу из странке, немојте да измишљате разлоге да не можемо то да решимо. Ми смо то решили, али је тачно да смо каснили. Уопште нећу да избегавам и нашу врсту одговорности за одређене ствари које нисмо добро и на време извели.

Господине Вучићу, јесте ли поносни на Ваш властити политички али и ратни пут?

Ако сте мислили то око Хрватске да ме питате за некакав ратни пут, ја тад нисам имао ратни него политички пут. Ишао сам и говорио оно што сам мислио у том тренутку. Да ли је увек све било најисправније? То не могу да вам тврдим али сам био уз свој народ.

Да ли је време да се питање несталих коначно заврши?

Јесте. Мислим да је то основно. Ми смо о томе разговарали, то је обавеза и једних и других. То је приближно исти број Срба и Хрвата, за нијансу већи број Срба, али свеједно је. Људи су људи и мислим да је време да се то реши колико год је могуће.

Бројке су конкретне – 931 држављанин Хрватске и 150 државља Србије.

Али, објасните и ви мало људима у Хрватској, од тих 931 држављанина Хрватске вам је 400 Срба. Дакле Срба који су учествовали на другој страни у сукобу а не у оквиру хрватских оружаних јединица. Ја не говорим о Србима и Хрватима.

Нешто заправо желим да Вас питам сада када су тужбе и контратужбе за геноцид у Хагу коначно пресуђене како су пресуђене. Да ли је време да се архиви и у Србији и у Хрватској отворе по питању несталих и да се то питање што је пре могуће, због свих тих породица, реши?

Ми смо спремни да по том питању веома озбиљно и одговорно радимо. Мислим да је важно, како сте ви рекли, због свих породица. Мислим да је важно и због српских и због хрватских породица.

Преговори Ваше владе, управо Ваше владе, са ЕУ су отворени. Доста је било написа око отварања поглавља 23. Моје прво питање је ли и како са ЕУ и Хрватском решено питање међународне јурисдикције Србије за ратне злочине на простору бивше Југославије?

Слушајте, ми да немамо такав закон, ми не бисмо могли никога да ухапсимо, ни ко је починио злочин у Сребреници. Али кад причамо о томе ви не кажете, такође, да ми и дан данас не знамо који се све Срби налазе на оптужницама у Хрватској па су ти људи ухапшени и када иду у Црну Гору и било где друго.

Питам у контексту преговора са Европском унијом.

Све сам ја вас разумео. Ја вам говорим укупно. Ја сад не причам о преговорима са Европском унијом. Говорим о суштини. Овакав закон какав ми имамо има 11 или 12 земаља Европске уније. То не може да буде услов ЕУ, да се каже да је то супротно правилима и пракси ЕУ.

Само што је њихова јурисдикција општа, односи се на цео свет.

Па добро, сад да се ми баш односимо на цео свет, није баш. Али мислим да је важно да се поглавља отворе. Ако се отворе, отворе, ако се не отворе, ми ћемо и даље да гледамо да градимо што је могуће боље односе са Хрватском билатерално. То зависи од Европске уније, нама су руке ту везане.

Да ли је ово питање са Хрватском и Европском унијом решено у смислу почетка преговора?

Ја се надам да ће да буде. Ми смо разговарали. Видите, ми нисмо разговарали о тактичким и дневно-политичким стварима. Ми смо разговарали напорно и озбиљно о суштинским стварима и мислим да ће ово бити један од најзначајнијих споразума који су Србија и Хрватска икада потписале.

Кад кажете ми, мислите на председницу Колинду Грабар Китаровић?

Да. Мислим и на наше људе који су се некада сретали и тако даље. Мислим да је много добро воље показано и мислим да ће то да буде један добар, одличан темељ за све будуће споразуме и да ће остати у историји уписан овај споразум.

Србија је седми трговински партнер Хрватској. Међусобних улагања и инвестиција има, много више са хрватске стране у Србију него из Србије према Хрватској. Како сте уопште задовољни?

Срби би вам одмах рекли: То је зато што Хрвати неће да пусте Србе да улажу на њихову територију, што сам сигуран да негде има истине, а и да негде нема истине. Тако да је то негде пола-пола. Има негде и нашег недовољног знања, а има негде, чињеница да Хрвати из различитих разлога теже подносе српско присуство него што Срби подносе хрватско присуство. Ја сам веома задовољан чињеницом да имамо доста инвеститора из Хрватске, да су нам и највећи трговинси ланци из Хрватске. Са тим немамо никакав проблем. Мислим да, све док послују у складу са законом, а то чине, имамо велики број фабрика чији су власници Хрвати. За нас је Хрватска један од најзначајнијих спољно-трговинских партнера. Ту сарадњу, мислим да можемо да увећавамо у будућности и по питању туризма и услуга и многих других ствари, али за то је потребна другачија политика и другачије емоције.

Да ли је један од циљева вашег сутрашњег сусрета и Декларације коју ћете потписати и остваривање темеља за бољу економску сарадњу?

Апсолутно. Ја мислим да је то кључна ствар. Јер све ове политичке теме о којима ми говоримо, оне су conditio sine qua non успешне и боље економије. Видите, Србија ће ове године имати раст око 2,6-2,7 уколико не буде проблема са кукурузом, пшеница је одлично. Све друго су већ предвидљиви бројеви. Следећу годину очекујемо, ако са Железаром буде све у реду, и после посете Си Ђинпинга сада, очигледно је да би то тако требало да иде, мислим да ћемо ићи на готово четири одсто раста, што је велики раст. Мислим да је ту шанса и Хрватске да заради више, али и шанса Србије да повезујући се са Хрватском буде ближе Европи. То је вин-вин ситуација и за једне и за друге, да ми имамо чист рачун. Ја не мислим да се љубим ни два, ни три, ни пет пута са Колиндом Грабар Китаровић. Сигуран сам да ни она то не мисли, нити то било кога од нас интересује.

Кинески председник је данас трећи дан овде у Србији код Вас, што је велика ствар. Кинези су купили Железару "Смедерево".

Тако је. Остаје нам још само closing процедура.

Колика су годишња страна улагања у вашу економију?

За нашу земљу нису мала. То је 1,8 милијарди евра било прошле године и ми смо, после Мађарске, имали најбољи однос створених радних места у односу на директне стране инвестиције. Ми смо били земља број два, а Немачка је, рецимо, била земља број четири. Прошла година је по том питању била добра упркос мерама фискалне консолидације где смо успели да спустимо јавни дефицит. Зато су биле потребне храбре одлуке. Мислим да је нешто планирано и сада да се деси у Хрватској, па због свих прилика се није догодило. Али нама је то донело добро здравље јавних финансија и прилику да нам економија расте после много година, после седам-осам тешких година. И ове године ћемо имати највећи раст у последњих десет година. Догодине очекујемо готово двоструко већи. Мислим да то није мали број инвестиција али нам треба још.

Планови Ваше Владе су завршити преговоре са ЕУ до 2018, а 2019. бити спреман за потпис. Доста амбициозно.

Наше је да ми урадимо оно што ми можемо. Као што сте приметили, наш је пут европски пут али то није нека врста идолпоклоничког односа то је један реалистички приступ и ми радимо све што можемо. Наше је да ми завршимо свој посао на путу ка ЕУ. А да ли ће политичке прилике да буду онакве или овакве, то је друга ствар.

Имате висок ниво консензуса у друштву за улазак у ЕУ?

Најтеже питање данас. Рекао бих да већи консензус имамо међу политичарима јер боље знају шта нам је потребно, него што тај консензус постоји у народу. Али и даље мислим да је већина грађана за улазак у ЕУ.

Становишта Србије по питању односа са НАТО и уласка у НАТО су јасна али морам Вас питати смета ли Вам улазак Црне Горе у НАТО?

Не. Ми поштујемо све друге државе и као што тражимо да други поштују нашу независност и суверенитет и ми поштујемо независност других земаља. Свако има право на своје одлуке.

Имате добре односе са Русијом. Недавно сте били у Москви код председника Путина.

То ми је, ја мислим, седми пут да сам се видео с председником Путином. Имамо добре односе са Русијом, одличне односе са Кином, одличне односе са свим европским земљама. Верујем да ће и са Хрватском да буде много боље.