НВО о пресуди Суда у Хагу

Директор Центра за регионализам Александар Попов оценио је да би након пресуде Међународног суда правде у Хагу требало тежити суочавању са прошлошћу заједничким напорима и Србије и Хрватске.

"Пресудом Међународног суда у Хагу стављена је само тачка на један део приче о ономе шта се дешавало деведесетих година, поводом тужбе Хрватске и противтужбе Србије. Међутим у међусобним односима ово би требало да буде зарез и у понашању обе државе из спора у суочавању са догађањима деведесетих година", рекао је Попов.

Фонд за хуманитарно право и хрватска Иницијатива младих за људска права оценили су да институције Хрватске и Србије јасним и конкретним институционалним мерама треба да обезбеде услове у којима ће доћи до помирења два народа, на темељу правде и истине.

Чињенични и правни закључци Међународног суда правде повод су и обавеза да институције обе државе преузму историјску одговорност за суочавање са злочинима почињеним од снага под њиховом контролом, саопштиле су те невладине организације у реаговању на одлуку суда.

Суд је утврдио не само да су почињени злочини великих размера од снага које су биле под директном контролом власти из Београда и Загреба, него је донео и закључке, разматрајући намеру иза почињења ових дела, о идеолошкој позадини злочина, наводи се у заједницком саопштењу.

Председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко оценила је да је одлука Међународног суда правде о одбацивању тужби Србије и Хрватске за
геноцид била очекивана и да је треба тумачити у светлу смиривања напетости у региону и помирења.

"Сада је на обема странама како ће интерпретирати тужбу и у ком светлу је представити", рекла је Соња Бисерко.

Председник Комитета правника за људска права Милан Антонијевић наводи да је пресуда у агу релаксирајућа за цео регион и да ће допринети да се смире страсти, стави прст на чело и види шта су обе државе чиниле и колико ту има одговорности.

Антонијевић је рекао да ће пресуда омогућити да се испита одговорност обе државе за све што се догодило током деведесетих, без обзира што није утврђена намера за извршење геноцида.

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић самтра да је одлука Међународног суда правде у Хагу очекивана и да је њом затворено једно тешко поглавље у односима двеју земаља.

Међународна организација Амнести интернешнал саопштила је да Србија и Хрватска, пошто је Међународни суд правде одбацио њихове међусобне тужбе за геноцид, морају да истраже све осумњичене за ратне злочине и обезбеде правду за жртве.

АИ наводи да је приоритет утврђивање правде за жртве сексуалног насиља. Додаје се и да је "скандал" што и 20 година после сукоба није решено питање несталих.

Линта: Доказано да је "Олуја" била злочиначка акција 

Реаговао је и председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта. Он је незадовољан одлуком Међународног суда правде (МСП) у Хагу да одбије српску противтужбу за геноцид против Хрватске, и сматра да је добро што је тај суд у целости одбио хрватску тужбу против Србије.

Линта оцењује да је наш правни тим чињенично доказао да је акција "Олуја" била злочиначка акција чији је циљ био не само протеривање већ и уништење крајишких Срба.

Масовни злочини који су се десили не само током и после акције "Олуја", већ и током и после осталих хрватских акција и у хрватским градовима, били су део јединиственог плана хрватског руководства да се Срби униште као народ, истиче он.

Такође, Линта истиче да је коначно дошло време да Хрватска ексхумира посмртне остатке Срба са познатих гробних места и у сарадњи са српском страном реши питање несталих и процесуира ратне злочине над Србима.

Како додаје, дошло је и време да се врате одузета имовинска и бројна друга права протераним Србима, поштују национална и културна права преосталих Срба у Хрватској, санкционише говор мржње и покушаји да се умање или негирају злочини геноцида у Независној држави Хрватској.