Суд у Хагу одбацио хрватску тужбу и српску противтужбу за геноцид

11.50 – Хрватске снаге нису починиле геноцид током акције "Олуја". Одбачена противтужба Србије.

11.30 – Хрватска није доказала да су ЈНА и српске снаге починиле геноцид, закључио је Међународни суд правде.

11.20 – Председник Томислав Николић, премијер Александар Вучић и председник РС Милорад Додик заједно прате пренос изрицања пресуде. По изрицању пресуде, председник Николић ће у 13.15 дати изјаву у име све тројице.

11.05 – Српска противтужба утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу. То значи да су дела почињена током акције "Олуја" обухваћена Конвенцијом о спречавању злочина геноцида.

10.40 – Србија не може бити одговорна за наводне злочине геноцида који су почињени пре 27. априла 1992. године, када је настала СРЈ, навео је судија Томка.

10.05 – Почела је сесија на којој ће бити саопштена пресуда по међусобним тужбама за геноцид Србије и Хрватске. Пресуду чита председник суда Петр Томка из Словачке.

Пресудом Међународног суда у Хагу окончан је правни спор између Србије и Хрватске, који је трајао више од петнаест година – одбачене су и хрватска тужба и српска противтужба за геноцид.

За одбацивање хрватске тужбе гласало је 15 од 17 судија, а против бразилски судија Кансадо Триндаде и ад хок судија из Хрватске Будислав Вукас. Одлука о одбацивању контратужбе донета је једногласно.

Председник највишег суда УН Петр Томка навео је да Хрватска није успела да докаже да је почињен геноцид над Хрватима, због чега Србија не може бити проглашена одговорном ни по једном основу.

Ослањајући се на пресуде Хашког трибунала, Суд је утврдио да су ЈНА и друге српске снаге починиле тешке злочине над Хрватима у источној и западној Славонији, Банији, Кордуну, Лици и Книнској Крајини. Почињен је велики број убистава цивила као заштићене групе.

Злочини су почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата ради трајног уклањања хрватског становништва са једне трећине територије Хрватске, која би затим била укључена у уједињену српску државу, утврдио је Суд.

Та злодела, међутим, нису била почињена с "геноцидном намером" да Хрвати буду уништени као етничка група, већ да буду присилно протерани, утврдио је Међународни суд правде.

"Хрватска није успела да докаже своје наводе да је почињен геноцид. Према томе, из овог случаја не може произаћи питање одговорности по Конвенцији о геноциду. Нити може бити питања одговорности за неуспех у спречавању и кажњавању геноцида или саучесништва у геноциду", навео је Суд.

Суд је навео да Хрватска није успела да докаже план за извршење геноцида, као ни директно или индиректно подстицање на геноцид.

"Зато се хрватска тужба у потпуности мора одбацити", рекао је Томка.

Суд је одбацио и контратужбу Србије јер је утврдио да над Србима у Книнској Крајини, током операције "Олуја" у лето 1995, није почињен геноцид.

Ослањајући се на коначну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала хрватском генералу Анти Готовини, Суд је утврдио да није доказано да су власти и снаге Хрватске имале "геноцидну намеру" да крајишке Србе униште као етничку групу, што је нужан услов за геноцид.

Према пресуди, није доказано ни да је било незаконитог, неселективног и намерног гранатирања српских градова у Книнској Крајини.

То не произлази ни из Брионског транскрипта разговора председника Фрање Туђмана са хрватским генералима уочи "Олује", нити из изјава сведока, рекао је судија Томка.

Пресудом је утврђено да је "значајан део" Срба "побегао" из Крајине и да је то директна последица хрватског гранатирања, као и да Брионски транскрипти показују да је хрватско вођство било свесно да ће егзодус уследити, па га је, донекле, чак и сматрало пожељним.

Али, чак и да је доказана намера да се Срби протерају, то није довољно да се докаже "геноцидна намера" хрватског вођства да уништи Србе као етничку групу, закључио је Међународни суд правде.

Суд је апеловао на обе стране да сарађују у решавању питања несталих и других међусобних проблема.

Очекиван исход поступка за српски тим

Шеф српског правног тима Саша Обрадовић оценио је да је исход поступка пред Међународним судом правде очекиван, а да се о операцији "Олуја" више не може говорити као о законитој војној акцији хрватских снага.

"Случај је завршен, поступак који је трајао 15 година остао је за нама, његов исход је онакав какав смо очекивали. Хрватска тужба нема свој основ у праву, то је суд данас закључио", рекао је Обрадовић.

За српску контратужбу Обрадовић је рекао да је она испунила свој двојаки циљ. С једне стране, појачана је српска одбрана, а с друге показано је да су извршени злочини током "Олује".

Хрватска заступница у тужби за геноцид против Србије Весна Црнић Гротић истакла је да је ревизија поступка могућа по Статуту Међународног суда правде у Хагу, али да досадашња историја Суда говори да је то врло тешко добити.

"То би се морало темељити на неким новим чињеницама и сазнањима која нису била доступна странкама у поступку, тако да лично не верујем у могућност ревизије", објаснила је Црнић Гротић.

Процес је 1999. године покренуо званични Загреб, тужећи власти у Београду за геноцид који су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији.

Србија је контратужбу за геноцид који су, како тврди, хрватске снаге починиле над Србима из Книнске Крајине, током и после операција "Олуја", 1995. године, поднела 2010.

Изрицању пресуде присуствовали су чланови оба правна тима, као и министри правде Србије и Хрватске, Никола Селаковић и Орсат Миљенић.