Србија 15. јануара и званично на челу ОЕБС-а

Српске власти верују да ће то бити прилика да се наша земља покаже као конструктиван и озбиљан политички партнер у јеку украјинске кризе која је заоштрила односе Запада и Русије.

Министар спољних послова Ивица Дачић ће пред Сталним саветом изложити приоритете председавања, а Србија ће, како је рекао, имати веома озбиљну дужност - да се труди да буде кредибилан председавајући који ужива поверење свих страна и који ће предузимати мере и кораке у правцу деескалације сукоба и конфликата.

Дачић је у изјави Танјугу рекао да је председавање ОЕБС-у велико признање али и прилика да се покаже као озбиљан политички партнер.

"За нас ће бити суштински важно хоћемо ли оправдати та очекивања. Сви нас подржавају у томе и то ће за нас бити једна велика обавеза, а истовремено део наших укупних спољнополитичких активности за побољшање међународног положаја земље, а тиме и неодвојиви и нераскидиви део свеукупне политике владе", навео је Дачић.

Наш је задатак да створимо такве међународне услове да наша економија и друштво могу да се развијају и наша земља оствари стратешки циљ, а то је чланство у ЕУ, истакао је Дачић.

Наводећи да Србија жели да се покаже као озбиљан политички партнер, Дачић је подсетио да смо од земље која је била предмет распараве на ОЕБС-у и коју су суспендовали из чланства, а која је пре 15 година организовала референдум против доласка ОЕБС-а на Косово, постали земља која председава овом веома важном и озбиљном организацијом.

Приоритети ће, додао је, бити везани за конфликте у многим земљама, пре свега у Украјини, али и западни Балкан ће свакако бити важна тема српског председавања ОЕБС-ом.

Упитан где ће, у функцији председавајућег ОЕБС-а најпре отпутовати, он је најавио да ће после седнице Сталног савета 15. јануара, следећа активност бити седница Савета безбедности УН о односу светске организације и ОЕБС, а затим ће уследити и посета САД, Конгресу и Хелсиншком комитету.

"Коју мисију и коју земљу ћу прво посетити још није одлучено. У суштини смо разговарали да започнемо са неким земљама западног Балкана", казао је он.

Дачић је истакао да постоји веома прецизно разрађена динамика активности, те подвукао да ће "Беч сигурно бити једно веома важно место српске дипломатске  активности у овој години".

Одлука о сукцесивном председавању Швајцарске и Србије 2014. и 2015. донета је пре три године у Бечу, седишту ОЕБС-а.

Тиме је Србија постала прва земља бивше Југославије која долази на чело те организације, а на тој функцији ће је следеће године заменити Немачка.

Србија је од 2000. године чланица ОЕБС-а, организације за коју се каже да се "простире од Ванкувера до Владивостока" и која у свом чланству има 57 држава.

Осим решавања кризе у Украјини, ова година ће бити важна и јер ће током српског председавања бити обележена 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија.

ОЕБС се сматра нетипичном међународном организацијом с обзиром да нема оснивачки уговор у форми правног акта који би државе потписале и ратификовале, али функционише на основу већег броја значајних политичких докумената, који су политички обавезујући, а међу којима је најважнији Завршни акт из Хелсинкија.

Одлуке се у тој организацији доносе консензусом, што омогућава да све државе учеснице имају једнако право гласа.

Активности ОЕБС се заснивају на свеобухватном концепту безбедности и спроводе се кроз три димензије - војно-политичку, економско-еколошку и такозвану људску димензију.